Kako su građani Kosovske Mitrovice položili test humanosti: Čovečnost iznad svih iskušenja!
Nije potrebna anketa da bi se jasno ko dan videlo da su u gradu otpora, na severnoj strani reke Ibar, svi građani prilično ili potpuno nezadovoljni. Mladi jer nema posla, a budućnost je neizvesna, stariji jer su iznevereni, razočarani, ostavljeni. Ali, ako je neko pomislio da se u vremenima kada su oslonci sve dalje, a problemi sve bliže, u Mitrovici svako okrenuo sebi, grdno se prevario. Veliku nadu u čoveka našli smo na poslednjem spratu jedne zgrade u Bošnjačkoj mahali.
Rakića je petoro i njihovom stanju je uvek veselo i glasno. Ivana i Zoran imaju troje dece Irenu, Davida i Elenu, a od nedavno i psa Lea. Ta mlada porodica već šest godina vodi jednu veliku bitku, a dobijaju je najviše zahvaljući tome što njihove komšije, rođaci, prijatelji i neznanci, u kosmetskoj sumornoj svakodnevici nisu zaboravili kako da budu ljudi.
Mala Elena u aprilu puni osam godina. Izgleda kao bilo koje drugo dete, ali boluje od usporenog psihomotornog razvoja. Od svoje druge godine raste uz lekarske tretmane i bele mantile. I za sve to, bilo je potrebno mnogo novca koji porodica Rakić nema.
- Prvo se lečila u Zavodu za psihofizološke poremećaje i govornu patologiju u Beogradu. Nažalost, u Mitrovci nemamo logopeda, ni psihologa, pa smo plaćali privatno. Puno su joj pomogli tretmani aminokiselinama, ali su i oni bili preskupi. I na kraju joj otišla na tretman matičnim ćelijama u Ukrajinu, za koji do poslednjeg trenutka nismo znali da li ćemo moći da platimo. Kao radnik Trepče, primam minimalac, pa sam kupila peć da bih pravila peciva i prodavala, na sve načine pokušavala da skupim neophodan novac - priča mama Ivana.
Mnogo bolesne dece
- Nažalost, na ovim prostorima u poslednje vreme je mnogo dece kojima je potrebna pomoć, i prosto je neprijatno da stalno insistiraš po ustanovama da baš tebi pomognu. Ne želim da budem bezobrazna, neću da se namećem ili preterujem, niti mogu da kažem da treba samo mom detetu, kada znam koliko je dece bolesno, ali želim da pomognem i svom detetu - kaže mama Ivana Rakić
Zoran Rakić, radnik Standarda, sa platom oko 50.000 dinara obezbeđuje celu porodicu.
- Mi se borimo, ali porodica svakako ispašta. Evo, David se bavi fudbalom i ali je prinuđen da igra u starim patikama, nema za novu loptu...
David i Irena ne obaziru se na poneki podrugljiv pogled, oni obožavaju najmlađu sestru Elenu. Sa 10 godina i 15 osvojenih medalja, David je pravo fudbalsko čudo od deteta. Ponosno ističe da igra za FK Trepča i ozbiljno objašnjava da je "veoma zadovoljan doprinosom".
- Takmičimo se u SOS i Minimaksi ligi, pobeđujemo stalno. Ne znam koliko sam golova dao, ali dosta ih je u mojoj karijeri - odlučno je kazao mališan koji je prošle godine izabran i za najboljeg igrača generacije rođene 2005. godine.
- Navijam za Crvenu zvezdu, ali želim da igram u Barseloni - završio je David koji se poverio mami da će tada, trčeći pobednički krug na stadionu Kamp noa, biti u poziciji da i on pomogne svima koji su pomogli njegovoj sestri Eleni.
Tinejdžerka Irena, učenica osmog razreda, nada se da će upisati srednju medicinsku školu. I ona se bavi sportom.
- Treniram kik boks. Kod nas ima dosta sportova koje možemo da treniramo. Nemamo baš uslova za treniranje, ali imamo i košarku, i karate...
Porodici Rakić, povrh ovakve životne priče, tovare se i one muke sa početka teksta, opterećene politikom na KiM i njima dobro poznatim strahom od neizvesnog. Život bi im izvesno bio lagodniji u nekom drugom gradu.
- I kada bih imao gde, ne bih otišao. Ni za šta ne bih menjao moj rodni kraj - kaže otac Zoran.
- Nigde nemam narod kao što je naš - dodaje mama Ivana.
- Ovde su ljudi ipak nekako najsrdačniji i najrazumniji. I pored svega, izlazili su nam u susret, koliko je ko mogao, svih ovih godina. Borićemo se za Elenino zdravlje, da bude sposobna da sama jede, da se obuče, okupa i da je još dva puta odvedemo u Kijev. Možda ona bude kao svako drugo dete i možda sutra taj isti narod kaže - uspeli smo da od bolesti iščupamo još jedno dete! - kažu Rakići.
Ukrajina jedina nada
Tretman matičnim ćelijama u Ukrajini Eleni je jedina nada da će se razvijati kao i ostala deca. Prvi boravak u ruskoj bolnici joj je znatno poboljšao zdravstveno stanje, ali su joj potrebna još dva. U maju bi trebalo da ponovo ide na lečenje matičnim ćelijama, ali porodici je potrebno da skupe još 10.000 evra.
- Srećom ostalo nam je novca od donacije iz Republike Srpske koju je sakupio gospodin Milorad Arlov, ali nam je potrebno još oko 10.000 evraa. Hvala od srca svima koji su nam pomogli; našim sugrađanima, rođacima, prijateljima, komšijama, predstavnicima institucija, ljudima koji su nam pomogli ikao Elenu nikada nisu videli. Neka im Bog da dobro zdravlje i sve najbolje, kaže mama Ivana.
* Mitrovica: Mala Elena se uspešno oporavlja, roditelji zahvalni za pomoć
