Kokoške i zvečarke u trci za vlast
Srpski političari ne biraju reči u želji da omalovaže neistomišljenike, a socijalni psiholog Žarko Trebješanin smatra da je takvo obezvređivanje veoma opasna pojava.
Da li kokoške piju sedative, bilo je proteklih dana glavno srpsko pitanje oko kojeg su se u žaru predizborne kampanje sukobili premijer i predsednik naprednjaka Aleksandar Vučić i bivši šef države i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić.
Tadić je kritikovao Vučića zbog sve prisutnijeg siromaštva u zemlji, a on mu ljutito uzvratio.
- Svojevremeno je Tadić kao predsednik Srbije za vreme poplava znao da pita da li su kokoške nazeble i piju li sedative - kazao je Vučić.
Tadić mu nije ostao dužan:
- Poplava u Trgovištu je tada uništila farmu pilića od čega su zavisila radna mesta i vrhunsko je licemerje i demagogija kada našu brigu Vučić danas ismeva.
Blatnjava arena
Prema oceni istraživača javnog mnjenja Miroslava Šutića, kada pernate životinje u jednom momentu postanu glavna tema kampanje i to kao standard koji nameće vladajuća partija, očito je da se SNS u takvom političkom rijalitiju najbolje i snalazi.
- Ostali akteri upadaju u ovu zamku, misleći da će narod to da razume, a ne vide da se srozavaju do valjanja u blatnjavoj areni. Očito da kod nas sve postaje degutantno, nalik nekadašnjim nastupima poslanika Bidže i Rake i rijalitija Farma - tumači Šutić za "Vesti".
On ističe da se umesto ponude biračima nečega što se tiče života i standarda, nudi populizam u najgorem vidu i infantilna zabava.
Komšijsko "čašćavanje"
Političko vređanje u životinjskom domenu, zašlo je i u međunarodne vode, pa su se septembra 2015, sada bivši hrvatski premijer Zoran Milanović i srpski ministar rada Aleksandar Vulin poslužili muvom i kokoškom, i to očerupanom.
- Do tog kačenja je došlo u hrvatskoj predizbornoj kampanji, a sa namerom Milanovića kao levičara da biračima dokaže hrvatstvo i patriotizam na Srbima da izigrava većeg Hrvata od protivnika, desničarskog HDZ-a - kaže Branko Radun.
Životinjsko carstvo u srpskom političkom rečniku nije novina, ali se ponovo uoči izbora vraća na velika vrata, pa verbalno zoo ratovanje koje ide do čašćavanja nazivima određenih vrsta postaje gotovo svakodnevica. Tadić je nedavno bio akter još jedne predizborne priče, kada je šefa diplomatije, prvog socijalistu Ivicu Dačića uporedio sa jednom vrstom američkog pacova.
- Dačić se pravi mrtav kao oposum, SNS ga maltretira, a on živi u paničnom strahu da će ga nekim zameniti - kazao je Tadić.
Šef diplomatije je odmah i žestoko uzvratio: - Ne znam da li zna da je ta životinja poznata kao imuna na ujed zvečarki, a često se hrani i lešinama.
Lider SPS bio je prethodnih dana meta još jednog političkog neistomišljenika, lidera Levice Srbije Borislava Stefanovića koji je politiku lidera SPS okarakterisao rečima "pobegulja, odnosno jegulja".
Razloge ovakvog vređanja analitičar Branko Radun vidi u starim netrpeljivostima i novoj borbi za političke poene, uoči izbora 24. aprila.
- U pozadini ove i drugih sočnosti sa životinjama, osim želje za duhovitošću je i ponižavanje protivnika, ali tako da se hoda po ivici vulgarnosti i izbegne osnov za tužbe i sud - pojašnjava Radun.
On ukazuje i da političari jedni drugima, krsteći ih nazivom neke od zoo vrsta, u stvari hoće da podmetnu naziv koji će se ucrtati u svest birača. - Životinje su zgodne za plastičan opis, a ljudi to psihološki upamte, pa kada ponovo vide političara kome je pripisan naziv neke životinje, oni se toga sete - pojašnjava naš sagovornik.
Venčanje žirafa
Bez obzira na to koliko partijski lideri misle da su ovakvim načinom obraćanja duhoviti i da možda građanima mogu da zazvuče simpatično, socijalni psiholog Žarko Trebješanin ističe da je nedopustivo takvo javno međusobno degradiranje i svođenje na zoo nivo.
- To je opasno obezvređivanje, svođenje na neljudsko. Ako se setimo fašizma koji je čitave narode nazivao stenicama ili bubašvabama, a onda je usledilo njihovo istrebljenje, jasno je da je ovakva vrsta vređanja nešto što se mora izbegavati - kaže Trebješanin za "Vesti".
Primeri zalaska političara u životinjsko carstvo su brojni. Visokog funkcionera Demokratske stranke Gorana Ješića svojevremeno je pogodila izjava Siniše Malog da je bus-plus u Beogradu neodrživ, pa ga je u poruci na Tviteru nazvao magarcem.
Ista životinja je poslužila i lideru Narodne seljačke stranke Marjanu Rističeviću u vreme bivše vlasti DS-a da, nezadovoljan nekim zakonima, magarca prekrivenog čaršavom sa napisom "ekspert plus", s aluzijom na tadašnjeg ministra privrede i finansija Mlađana Dinkića, dovede pred Vladu Srbije. Ipak, prema onoj narodnoj da neće "s konja na magarca", Dinkić je nešto kasnije, 2013. po izlasku iz Vlade Srbije u kazao da je u vreme dok je bio ministar, radio kao konj, želeći očito da se narodnom izrekom građanima ureže kao sluga interesa naroda.
Majmuni i u parlamentu
Poslanik i predsednik Nove stranke Zoran Živković je u nedavno raspuštenom sazivu Skupštine, tokom rasprave dobacio poslaniku naprednjaka Vučeti Toškoviću.
- Šta je bilo, majmune - zapitao je Živković, a šef poslaničke grupe SNS-a Zoran Babić mu je uzvratio da nije otišao dalje od početka Darvinove teorije. Da Tošković nije nevin, pokazao je nešto ranije u skupštinskom holu kada je izvređao snimatelja agencije Fonet nazvavši ga "konjinom", zato što je uključio reflektor "a on plaća tu struju".
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je u đinđićevskom maniru otkrio je da je zbog vlade DS sa SPS-om morao da proguta mnogo žaba, od kojih je jedna bila njegovo predavanje na privatnom fakultetu Megatrend.
Životinje su služile i za druge vrste poruka biračima. Tadić je u predsedničkoj kampanji obilazio štale i mazio telad, a Dragan Marković Palma, dokazani protivnik gej brakova je 2012. odbornike Jagodine poveo u zoološki vrt Tigar, da prisustvuju zvaničnoj "ženidbi" medijski najpopularnijeg stanovnika tamošnjeg ZOO vrta, mužjaka žirafe Jovanče sa ženkom Emom.
Za ova preterivanja uvođenja životinja u izborne kampanje mogla bi da posluži već legendarna izjava jedne građanke Jagodine koja je posle obilaska tamošnjeg ZOO vrta ushićeno uzviknula: "Da ne beše Palme ne bi znala kako majmun izgleda". Odnosno, parafraza: da ne bi predizborne kampanje građani ne bi saznali kako izgleda gorila, pavijan, orangutan, šimpanza...
