Čudotvorna ikona pobeđuje nevolje
Prva crkva u Srbiji posvećena Kazanskoj Majci Božjoj, odnosno čudotvornoj ruskoj ikoni Presvete Bogorodice, izgrađena je nedavno u selu Provo, kod mesta Vladimirci, u Eparhiji šabačkoj Srpske pravoslavne crkve. Uz blagoslov vladike Lavrentija i na inicijativu prote Milomira Stevanovića bogomolja je podignuta u porti već postojećeg hrama posvećenog Rođenju Presvete Bogorodice.
Kuma novosagrađene svetinje, čije unutrašnje uređenje tek predstoji, je dr Vesna Dimitrijević-Srećković, endokrinolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
- Nekad u životu preživimo teške trenutke, da bi potom bili na pomoći drugima. I vrlo često zahvaljujem Gospodu na svemu što sam proživela i što mi je otvorio nove vidike. Božja promisao je bila da budem kuma ove crkve. Jer, sudbonosni i prelomni trenuci u mom životu desili su se pre pet godina u dane kada se u pravoslavlju svetkuje Kazanska Majka Božja. Na taj praznik mi je 2010. otkriven karcinom i ubrzo sam operisana. Tokom mog oporavka, igumanija manastira Jovanje kod Čačka, koju dobro poznajem, susrela se sa ocem Milomirom.
On se vraćao sa pokloničkog putovanja sa grčkog ostrva Egina, gde se u jednom manastiru nalaze čudotvorne mošti Svetog Nektarija i došao je do Jovanja, jer u tom manastiru izuzetno poštuje ikonu Majku Božju Brzopomoćnicu da se njoj pokloni - priča za "Vesti" dr Vesna Dimitrijević-Srećković.
Tad je igumanija zamolila oca Milomira Stevanovića da svetinje - ulje za miropomazanje i osveštane ikonice, koje donosi sa Egine, pokloni i Vesni.
- Otac Milomir me ubrzo pozvao. Bilo je to u jesen 2010. Darivao me i očitao molitvu, a ja sam se tad spontano zavetovala da će Sveti Nektarije biti moja zavetna slava. Kroz razgovor sa sveštenikom spoznala sam da sam najteža iskušenja prebrodila zahvaljujući Majci Božjoj Kazanskoj, odnosno da mi je ona pomogla da ozdravim. I otac Milomir je predložio da budem kuma crkve koju on podiže u Provu. Bez dvoumljenja sam prihvatila - kaže naša sagovornica.
Od tada je u stalnom kontaktu sa protom Stevanovićem. Sa hodočasnicima koje je on predvodi odlazi na poklonička putovanja. Crkvi u Provu darivala je i svoj automobil, marke jugo, kojim je provski paroh prevezao kamen-temeljac, dopremljen iz Grčke, za valjevsku crkvu posvećenu Svetom Nektariju Eginskom.
- Otac Milomir je izuzetan čovek, veliki duhovnik. Dok se svim srcem i celom dušom moli Bogu za bolesne i unesrećene, suze mu same liju. Mnogi su se uverili u delotvornost miropomazanja osveštanim uljem koje je on doneo iz manastira Svete Trojice na Egini, gde je grob Svetog Nektarija, kao i u blagotvornost protinih molitvi, koje im čita nad donetim česticama moštiju Svetog Nektarija Eginskog, u nedovršenoj crkvi Kazanske Majke Božje. Bolesni su docnije govorili da su ozdravili, bračni parovi bez dece dobijali su potomstvo - priča dr Dimitrijević-Srećković.
Otac Milomir je, napominje ona, idejni tvorac i čudotvornog jastuka Svetog Nektarija Eginskog. O tome prota skromno kaže da je to bila Božja volja.
- Jednom prilikom boraveći u manastiru Svete Trojice na Egini, Božjom promišlju rodila mi se ideja, da zamolim da mi daju nekoliko starih odeždi Svetog Nektarija. Od njih sam načinio tri jastučeta za obolele od karcinoma. I oni su, po sopstvenim svedočenjima ozdravili - veli prota Stevanović.
Kazanska Bogorodica, ukazuje dr Vesna Dimitrijević-Srećković, veoma je poštovana u pravoslavnom svetu, a najviše među Rusima, klanjaju joj se i vernici i ateisti. Smatra se zaštitnicom ne samo Rusije, već i celog čovečanstva, te mira, pravde i zdravlja. Ova ikona je kroz istoriju, u ratovima, uvek bila od pomoći Rusima, a u miru se njome blagosiljaju mladenci i novorođenčad.
Sveti Nektarije Eginski je, napominje otac Milomir, u narodu poznat kao iscelitelj, kome se pripisuje više od 2.000 čudesnih ozdravljenja od najtežih bolesti. Od ovog svetitelja pomoć najviše traže oboleli od malignih bolesti. Moleći se Svetom Nektariju, ističe provski paroh, mnogi vernici kažu da su uspeli da nađu spas od raka, paralize, Parkinsonove bolesti, a izlečili su se i oni koji su imali probleme sa bubrezima, očima, mozgom. Čak su zabeležena i pojedina čuda da je spasao ljude u raznim nesrećama...
Predavanja u Australiji i Kanadi
Osim Božje promisli da kumuje novoj crkvi u Provu, dr Vesna Dimitrijević-Srećković smatra da joj je Gospod dao mogućnost da se u svojoj struci uspešno bavi ne samo prevencijom dijabetesa i arteroskleroze, već i prevencijom raka, steriliteta i depresije. Nedavno je u Vankuveru učestvovala na međunarodnom kongresu o dostignućima u endokrinologiji. U tom gradu, na zapadu Kanade, u srpskoj crkvi je takođe održala predanje o metaboličkom sindromu i blagotvornosti hrišćanskog pravoslavnog posta. Slično predavanje svojevremeno je održala i srpskoj zajednici u Australiji. U vreme sveopšteg sunovrata, ona nastoji da sačuva dostojanstvo humane profesije kojoj se u potpunosti posvetila. Njen životni moto je da bez ljubavi nema života i zato treba poklanjati i primati ljubav, pomagati i praštati jedni drugima.
Roditelji pred oltarom
- Nakon što sam ozdravila, sledeća želja mi je bila da venčam roditelje u crkvi. I uspela sam. Brat je godinama nastojao da ih privoli, ali su tek posle mog isceljenja tata i mama stali pred oltar. O tom radosnom događaju pričala sam hirurgu, koji me je operisao, i njegovoj supruzi. Ona je poželela da i oni učine isto. Ali, hirurg nije bio kršten. Pristao je i da se venča i da se prethodno krsti, ali da mu ja budem krštena kuma. I bi tako, uz Božju pomoć - pripoveda dr Vesna Dimitrijević-Srećković.
Prota Milomir kao neimar
Prota Stevanović u srpskoj crkvi poznat je i kao veliki neimar. Ne samo što je u Provu podigao crkvu Kazanske Majke Božje - prvu u Srbiji, on je takođe i tvorac prve kapele posvećene Svetom Nikolaju Žičkom i Ohridskom (vladici Nikolaju Velimiroviću).
- Ta je kapela izgrađena mnogo pre zvanične kanonizacije vladike Nikolaja. Podignuta je 1996. u Donjoj Borni, selu između Loznice i Malog Zvornika, gde sam u to vreme službovao. Episkop Lavrentije me je tad upozoravao da je možda rano da kapelu posvetimo vladici Velimiroviću, ali kad su radovi bili završeni, ipak je blagoslovio jer mu se kapela veoma dopala. Ktitor je bio meštanin tog kraja, jedan mašinski inženjer koji je gradio fabrike po svetu, a kad je završio karijeru i ostao udovac on se zamonašio - priča otac Milomir.
