Veličanstveno delo profesora Rota
Gospodine Rot, dajući vam dozvolu da prevedete knjigu na nemački jezik, ja sam prekršila svoju zakletvu da neću nikada imati veze sa vašim narodom i jezikom. Sada sam vam dala pravo za prevod jer sam ubeđena da profesor humanista kao vi, 70 godina posle holokausta, mora biti jedna izuzetna osoba koja zaslužuje da ja ostavim iza sebe prošlost, napisala je Reli Pardo Alfandari, koja živi danas u Izraelu, Andreasu Rotu, profesoru Nemačke škole u Beogradu.
Reč je o njenoj knjizi sećanja "To je bio samo piknik". U pitanju je potresna ispovest ove beogradske Jevrejke koja je kao devojčica godine Drugog svetskog rata provela pod lažnim imenom Rada Jovanović, u Dečanskoj ulici broj 21, sakrivena u stanu čoveka koji je radio kod njenog teče trgovca Jovana Jovanovića u prodavnici auto-delova. Dane je provodila u malom špajzu u kojem je čitala knjige.
- Sasvim slučajno, moja supruga koja je inače Irkinja, dala mi je da pročitam članak Dragoslava Simića o beogradskoj Ani Frank, objavljen u "Politici". Odmah sam kupio knjigu i to je bila prva knjiga koju sam pročitao na srpskom jeziku, i to na ćirilici - sa neskrivenim ponosom kaže Andreas Rot (48), rodom iz Esena, koji tri godine živi i radi u Beogradu.
Lekcija iz istorije
Prvo što je pomislio kada je zaklopio korice knjige bilo je da ona mora biti prevedena na nemački jezik, sa željom da u taj poduhvat budu uključeni učenici kojima predaje istoriju i nemački jezik. Na to ga je navela poseta Starom sajmištu i iznenađenje kada je primetio da đaci priču o holokaustu doživljavaju kao nešto sasvim obično.
- Bio sam razočaran što nisu imali saosećanje ni svest da se nalaze na mestu užasnog zločina. Posle toga sam stalno razmišljao kako da to probudim kod njih. Nakon mesec dana, pomenuti članak me je odveo do knjige koja mi je darovala recept kako će učenici najbolje učiti i razumeti istoriju - rekao je Rot.
Zabrinulo ga je to što je Reli Alfandari na jednom mestu u knjizi napisala da nikada neće imati ništa sa Nemcima i njihovim jezikom.
- Za ovaj poduhvat nisam morao da tražim autorska prava jer je to školski rad. Čak ni to nisam želeo da uradim bez njene dozvole, jer u glavi su mi stalno bile reči koje je 8. maja 1985. izgovorio Rihard fon Vajczeker, predsednik Savezne Republike Nemačke, a povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata: "Mladi ljudi nisu odgovorni za to što se desilo, ali su odgovorni za to kako će, ako se ima u vidu prošlost, istorija dalje teći." Tada sam, kao 17-godišnji gimnazijalac, bio jedan od tih mladih ljudi. Znao sam da nisam kriv, ali da nosim odgovornost i nisam želeo da napravim ni najmanju grešku - ispričao je Rot.
S ovom idejom upoznao je svoje kolege koje su ga podržale. Uključio se i i Miloje Todorović, deda jednog učenika, koji je rado pristao da u okviru svoje jevrejske zajednice porazgovara sa prijateljima koji bi mogli da pomognu.
- Ubrzo mi je javio da su spremni da uspostave kontakt sa Reli u Izraelu i da će pokušati da je uvere da ima smisla da njenu knjigu na nemački jezik prevedu učenici. Tako sam od Reli na kraju dobio zeleno svetlo za prevod - priseća se profesor Rot, koji je u predgovoru knjige zapisao svaki detalj ovog poduhvata.
Poseta logoru
U projekat prevođenja uključilo se 18 učenika Nemačke škole, uzrasta od 11 do 16 godina, uz profesorku Julijanu Kušević, Rota i njegova suprugu Dirdru. I njihove dve kćerke su učestvovale u ovom projektu. Svako je dobio po jedno poglavlje da prevede.
- Bila je to zanimljiva i poučna avantura u svet prevodilaštva za učenike među kojima ima i Srba i Nemaca, i Austrijanaca i Mađara... Knjiga je ugledala svetlost dana zahvaljujući mom prijatelju Radoslavu Nedijalkovu iz Sofije, kojem se dopala ideja i finansirao je ovo nemačko izdanje u tiražu od 500 primeraka - kaže Rot.
Arhiv duše
- Ja nisam pisac. Knjigu sam pisala za moju decu, a posvetila sam je svojim roditeljima i bratu koji su nastradali u logoru - rekla je skromno u našem prvom razgovoru Reli Pardo Alfandari, koju sam nazvao beogradska Ana Frank. Ana je rođena u Frankfurtu na Majni 1929, a Reli iste godine u Beogradu. Porodica Frank se 1942. krije u tajnom skloništu gde Ana počinje da piše dnevnik. Reli se te iste 1942. skriva u Aranđelovcu, a potom u Beogradu, u tajnom skrovištu u kojem zapisuje svoj arhiv duše - kaže za "Vesti" novinar Dragoslav Simić, autor sajta njnjnj.audioifotoarhiv.com, čiji je prikaz ove knjige bio glavni "krivac" za Rotovu ideju o živom učenju istorije kroz prevođenje.
Kako ovo nije komercijalno izdanje, sav prihod od prodaje biće, po dogovoru sa njenom autorkom, uplaćen Jevrejskoj opštini u Beogradu gde je 26. novembra održana svečana promocija ove knjige koja na nemačkom jeziku nosi naslov "Poslastica" ("Zuckerschlecken"
). Proletos, kada su završili prevod knjige, ponovo su otišli do nekadašnjeg jevrejskog logora na Starom sajmištu gde su među ubijenima bila tri člana porodice Alfandari. Ovog puta, učenicima su se pridružili i roditelji, profesori, i Relina sestra od tetke Mirjana Vuisić, kćerka trgovca Jovana Jovanovića.
- Deca su ovog puta razumela važnost i poruku sa tog mesta - ispričao nam je profesor Rot, kojem je Reli Pardo Alfandari čestitala rečima:
"Poštovani gospodine Rot, Knjiga je imala sreću da je stigla u Vaše ruke. Zahvaljujući Vašem radu, 'Piknik' je 'progovorio nemački'. Vi ste sada moj prijatelj."
Prevario ih naslov
Učenici Anastasija Stojanović (12) i Marko Gonja (14) učestvovali su u prevođenju knjige "To je bio samo piknik".
- Obradovala sam se tom projektu. Kada sam počela da čitam knjigu, u početku mi je bila zabavna jer je glavna junakinja naša vršnjakinja, ali kako sam odmicala sve više sam bila tužna - kaže Anastasija, a Marko dodaje da ga je privukao naslov knjige:
- Reč piknik tako veselo zvuči. Očekivao sam potpuno drugačiji sadržaj, a onda sam ostao zatečen jer je reč o surovom zločinu tokom Drugog svetskog rata u Beogradu.
Inače, ovakav naziv knjige, Reli je dala slučajno posle susreta sa jednom gospođom u Tel Avivu. Kada su se raspitale gde je koja bila za vreme rata, Reli je pomenula Beograd i "svoj" špajz. Žena je odgovorila: "To je bio samo piknik, ja sam bila u Aušvicu."