Emigrant i u otadžbini
Iako jedan od najvećih pisaca XX veka, Miloš Crnjanski još uvek nije zaslužio da država pomogne njegovu Zadužbinu. Ipak, postoje ljudi okupljeni oko njegovog dela, koji rade na opstanku ove značajne institucije.
Uprkos značaju ove Zadužbine Miloša Crnjanskog, tek pre pet godina uspela je da se izbori za prikladne kancelarije za njen rad u Dečanskoj ulici u Beogradu.
Testament udovice
Zadužbina Miloša Crnjanskog je osnovana 7. jula 1980. godine, na osnovu testamenta piščeve udovice Vidosave Crnjanski, kojoj je posvećena "Ljubav u Toskani". Zadužbina je dobila pravo na potraživanje po osnovu autorskih prava, kao i obavezu da svake dve godine dodeljuje Nagradu "Miloša Crnjanskog" za prvu objavljenu knjigu iz raznih književnih oblasti, poput romana, poezije, pripovetke, drame, eseja i putopisa.
- Osnovni problem je bilo nemanje prostora za rad. Od kancelarije koja joj je stavljena na raspolaganje u Narodnoj biblioteci Srbije, preko perioda kada Zadužbina nije imala svoje mesto u Beogradu, pa do vremena kada joj je poštanska adresa bila u jednoj advokatskoj kancelariji. Tek dobrotom Udruženja književnika Srbije, beše dobila jednu sobicu, prepunjenu knjigama i slikama, u Francuskoj sedam. O neprikladnosti i sramotnosti tog smeštaja je toliko puta govoreno u javnosti. Pre pet godina smo uspeli, trudom i upornošću, da dobijemo prikladne kancelarije za rad. Premda nam je svaka pomoć dobrodošla, ne čekamo na nju da bismo unapredili delovanje Zadužbine Miloša Crnjanskog - kaže prof. dr Milo Lompar, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog i profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Kako on kaže, u životu Zadužbine se mogu razlikovati dva perioda. U prvom periodu je bio povećan broj izdanja piščevih dela, što je omogućilo dovoljno novca za Zadužbinu. Takođe, pojavio se veliki broj prevoda Crnjanskog na strane jezike i nagrada je uspešno dodeljivana. Pokrenut je i veoma skup i vredan projekat "Dela Miloša Crnjanskog (1984), kao i periodično izdanje "Serbia i komentari", u kojem su objavljivani nepoznati rukopisi Crnjanskog i naučne studije o piscu, i beležene su aktivnosti Zadužbine. Nakon toga, nastupio je težak period.
- U drugom periodu svog života, od 1990. do 2000. godine, Zadužbina se našla na ivici opstanka: njeni računi su usled inflacije opustošeni, autorska prava nisu naplaćivana usled potpune neuređenosti te oblasti, prestalo je periodično objavljivanje časopisa "Serbia i komentari". Uprkos tim okolnostima, zahvaljujući trudu saradnika i povremenoj pomoći državnih institucija, Zadužbina je uspela da objavi 11 tomova kritičkog (naučnog) izdanja dela Crnjanskog i da, uz pomoć dobrotvora, redovno dodeljuje nagradu Crnjanskog - kaže prof. dr Lompar.
On bez ikakve finansijske naknade od 2007. godine obavlja funkciju predsednika ove Zadužbine, jer je smatra, iako je skromna i siromašna, velikom adresom srpske kulture, koju smo imali kada smo kao narod i država bili mnogo bolji nego danas.
- Pomalo se, istrajnom brigom oko naplate piščevih autorskih prava, nastojanjem da privučemo dobrotvore, kao i one institucije koje bi mogle imati određen interes da sarađuju sa njom, oporavlja od pustošenja svojih računa. Iako Zadužbina nema nikakvu pomoć ni od grada, ni od države kao Vukova, ni od kompanija kao Dositejeva, ni posrednu pomoć od institucije kakva je SANU, kao Andrićeva, ona ima Crnjanskog, najvećeg pisca srpske književnosti u 20. veku. To nas obavezuje. Šta to znači? Samo dve stvari, skromnost u materiji, izuzetnost u duhu - kaže direktor Zadužbine.
Iako nije ništa manje značajan od Ive Andrića, Miloš Crnjanski nema svoj muzej.
- Crnjanski je imao stan kao i Andrić. Dok je od Andrićevog stana napravljen muzej koji izdržava grad, što je za svaku pohvalu, stan Crnjanskog uzela je opština, a obojica nisu imali naslednike. Tako je pesniku "Lamenta nad Beogradom" uskraćen muzej u Beogradu. On i u otadžbini nastavlja da deli sudbinu emigranta, kao da je to njegova prava sudbina, premda bi njegovo ime moglo da bude, zajedničkom delatnošću nas ovde i naših ljudi u tuđini, simbol istinskog susreta otadžbine i rasejanja - objašnjava prof. dr Lompar.
