ANKETA: Čega ste se vi odrekli (jer toliko dobro živimo)?
Kad naša vlast počne da priča kako odlično živimo, nama prosto bude neprijatno koliko nam je dobro. 'Ajmo sad ozbiljno, čega ste se sve odrekli kako biste preživeli mesec i godinu sa platom ili penzijom? Koliko puta ste birali između vama bitnih stvari, jer ne možete sebi da priuštite obe? Idete li na letovanje i zimovanje ili bar na jedno od ta dva? Izlazite li?
Igor Radojković (33) je otac male devojčice od dve godine. Kaže da je u životu radio mnogo različitih poslova, međutim sada je nezaposlen, pa ženu i dete izdržava od pomoći roditelja. Kako kaže, voleo bi da svom detetu jednog dana priušti sve što poželi.
- Kako bi ona imala sve što je potrebno za lepo detinjstvo, supruga i ja smo se odrekli putovanja, sportskih aktivnosti i izlazaka. Nadam se da ćemo jednog dana biti u mogućnosti da priuštimo sebi nešto od toga, ali do tada trudiću se da mojoj devojčici pružim najosnovnije - kaže Igor.
Roditelji se odriču luksuza, ali i najosnovnijih stvari da bi deci bilo bolje, ali čini se da i mladi to umeju da cene, pa onda i oni prištede. Smanje koje piće u gradu, izlaske ili jednostavno o kupovini novih stvari razmisle dvaput.
- Letovanja sada predstavljaju luksuz za moju porodicu. A i da bismo platili grejanje i kupili hranu, novu odeću kupujem ređe nego ikada - kaže Isidora Zimović (18).
Njena drugarica Dina Vuković (18) štedi praktično - sve što bi inače uradila kod kozmetičara, obavi sama kod kuće.
- Ne idem na depilaciju, depiliram se sama. Frizera posećujem ređe nego što bi trebalo. Kad izađem, ne mogu da se opustim, jer znam da nemam mnogo para za trošak - priča Dina.
Marija Đurković (64) konstatuje da nedeljni ručak na kome bi se svi okupili ne bi uspeo, da i deca ne daju novac za njegovo spremanje.
- Imam malu penziju. Oko 20.000 dinara. Dok poplaćam sve komunalije, ostane mi novca jedva da preživim mesec. Da mi deca ne pomažu, ne znam kako bih preživela - iskrena je ova penzionerka.
U narodu postoji izreka da je život studenata najbolji. Međutim, Andrea Filipović (24) studentkinja četvrte godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu je dokaz da ne žive svi studenti raskalašno. Kako kaže, kako bi sebi platila studije, u toku studiranja radila je na benzinskoj stanici.
- Nakon treće smene na poslu, spavala sam po dva, tri sata, pa išla na predavanja. Nisam imala slobodno vreme, jer sve mi se svodilo na učenje i posao. Vikende sam koristila za spremanje ispita, jer nisam mogla da radnim danima idem na predavanja i na posao i da uz to učim - objašnjava Andrea i ističe da se, osim slobodnog vremena, odrekla i izlazaka i nove garderobe.
Ima i ljudi koji su se odlučili na ekstremnije mere odricanja. Odrekli su se života u Srbiji. Mirjana Livada je jedna od njih. Zatekli smo je u poseti Beogradu. Došla je ovde iz Kanade kako bi posetila porodicu i prijatelje.
- Suprug i ja nismo mogli da se zaposlimo ovde. Nismo mogli deci da priuštimo sve što im je trebalo. Čak ni da ih iškolujemo. Zato smo 2003. godine pozajmili novac od prijatelja i otišli u Kanadu u potrazi za našom srećom. Iako tamo živim mnogo bolje nego što sam ovde, volela bih da se jednog dana vratim u Beograd - kaže Mirjana.
