Ko je ponizio Vojsku Srbije
Vojne i sve druge službe u Srbiji danas su u funkciji dnevne politike i zaštiti lika i dela 'vladara' koji odlučuju o životu i smrti. Otuda se na rukovodeća mesta ne postavljaju stručni i iskusni, ljudi koji imaju rezultate, već se na ta mesta dolazi partijski, rodbinskim ili teritorijalnim vezama da bi slepo izvršavali naloge.
Ovu, krajnje mračnu sliku obaveštajnih i bezbednosnih službi u Srbiji danas u jednom od retkih pojavljivanja u javnosti iznosi jedan od najboljih poznavalaca pitanja bezbednosti na ovim prostorima, nekadašnji pripadnik Kontraobaveštajne službe Vojske Srbije koji je tokom NATO agresije na SRJ obavljao dužnost šefa Vojne bezbednosti Prištinskog korpusa, Stevan Đurović.
Gde su vojne, ali i civilne službe danas?
- Vojne i sve druge službe danas su, kao godinama pre toga, u funkciji dnevne politike i zaštiti lika i dela "vladara" koji odlučuju o životu i smrti. U strukturama službi ima veoma kvalitetnih i ljudi i operativaca, ali su na sporednim kolosecima. Na izbor kadra pre svega rukovodećeg nije na prvom mestu stručnost, iskustvo i pokazani rezultati, nego stranačka pripadnost, rodbinske i teritorijalne veze, slepo izvršavanje naloga, prihvatljivost za strani faktor. Vojne službe su kadrovski svedene na najniži mogući nivo postojanja, materijalno su skromno opremljene. Mi danas nemamo direktno prisustvo pripadnika službi u jedinicama Vojske", a sa strukturama vojne policije su na protokolarnom i dopisnom nivou. Službe su marginalizovane i otuđene.
Šta najviše zamerate današnjoj postavci vojnih službi bezbednosti?
- Najveća zamerka jeste što se profesionalno ne bave poslom koji je, ukoliko se radi po važećoj zakonskoj regulativi, častan i nemerljivo koristan za sistem odbrane i bezbednosti zemlje. Zato što se svojim angažovanjem ne štiti država, nego pojedinac ma ko on bio i njegova funkcija. Zato što znaju da ćute o teškim kriminalnim delima, špijunaži, vršljanju stranih agenata i njihovog instaliranja u strukturama vlasti zarad sitnih pojedinačnih privilegija, čina, funkcije nekog manjeg materijalnog dobra. Zato što se ni pre, kao ni danas nije pojavio neki visokopozicirani pripadnik službe koji iz moralnih razloga brani narod i držav.u Zato što zbog neke privilegije pojedinaca na rukovodećim mestima strada čestita, požrtvovana, sposobna i zemlji odana većina.
Šta može biti posledica takve situacije?
- Već jeste posledica činjenica da je u toku stvaranje novog projekta velike islamske države na prostoru Balkana.
Pritajeni teroristi
Koliko je izvesno funkcionisanje Zajednice srpskih opština?
- To je šarena laža kojom varamo sopstveni narod već dve godine, a sada je valjda svima jasno da bilo kakvu nadležnost te zajednice mora da odobri i verifikuje Skupština Kosova. Na Kosmetu pod okriljem međunarodnih institucija živi oko 50.000 terorista koji su učestvovali u ratnim sukobima. Oni su instalirani u organima vlasti, a redovno se regrutuju i obučavaju novi kontingenti. Kosmet je mesto logistike, obučavanja i regrutovanja onih koji izvode terorističke akcije na svim pravcima u neposredom okruženju.
Ko stoji iza tog projekta?
- To je projekat čiji je autor Amerika koja se preko te tvorevine i izbegličke invazije obračunava sa Evropom, a mi smo kao i uvek samo kolateralna šteta. U toj projektovanoj islamskoj državi bez dolaska bilo koga sa strane, u ovom trenutku je najmanje 100.000 onih koji su učestvovali i okrvarili ruke u ratnim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. Oni su tu oko nas i među nama. Uostalom, najveći broj regrutovanja za borbu za takozvanu Islamsku državu na istoku je s prostora KiM i BiH gde su nosioci već "dokazani borci". Nove snage koje se regrutuju više na materijalnoj osnovi nego na ideološkoj.
Na kom prostoru bi se taj država napravila?
- U prvoj fazi, u veliku islamsku državu bi ušao prostor takozvane Janjine u Grčkoj, Ilirije u Makedoniji, Dardanije u Srbiji, Malesije u Crnoj Gori, Raška oblast, veći deo ne samo federacije BiH, nego i delovi Republike Srpske. U drugoj fazi te granice bi se širile prema dubini teritorija pomenutih država i zakačili prostor Bugarske i Hrvatske.
Zar je moguće da to bezbednosne službe ne vide?
- Mislim da sve službe u regionu imaju jako slab uvid u to ko je sve organizovao, ko je bio i još je na Bliskom istoku u delu koji kontroliše Islamska država. Na to ukazuje činjenica da nigde nema konkretno preduzetih mera. Ako država Srbija zna da je bilo koji broj naših državljana učestvovao u ratnim sukobima, javnost ne zna da je bilo ko zbog toga procesuiran.
A zašto bi morala da zna?
- Zato što u Srbiji danas ima mnogo bezbedonosnih rizika o kojima se svesno ćuti, prikrivaju se često javno ispoljeni pokazatelji, serviraju se laži i poluistine javnom mnjenju koje je istovremeno u funkciji onih koji obmanjuju građane ove zemlje.
Na šta tačno mislite?
- Ako vam zvaničnici s pozicije vlasti kažu da smo mi zemlja koja nema neprijatelja, da smo bezbedni kad je terorizam u pitanju, da imamo apsolutnu kontrolu nad granicama i protokom ljudi, oružja i svega drugog, onda vam ne govore istinu. Danas, kada je terorizam u pitanju, nisu bezbedne ni najmoćnije zemlje sveta - SAD, Rusija ili Kina, a mi po zvaničnim saopštenjima jesmo. Znači, tu neko debelo zaobilazi istinu.
Zar Vojska Srbije nije dovoljno jak faktor da to spreči?
- Unižena, svedena na mizerno brojno stanje, tehnički inferiorna, nedovoljno obučena, kadrovski kontrolisana Vojska Srbije danas ne predstavlja, shodno bezbedonosnim rizicima, snagu koja može odgovarajuće da reaguje u datom momentu i predstavlja faktor odvraćanja i sigurnosti. Recimo, deo granice prema Makedoniji i administrativne linije prema KiM danas obezbeđuju snage jedne brigade po dubini, nešto manje snage razmeštene po bazama, snage MUP-a, a ne tako davno taj isti prostor je obezbeđivalo pet brigada na dubinskom obezbeđenju, brojnije granične jedinice i brojnije snage MUP-a. Banalan primer koji daje odgovor na mnoga pitanja jeste da jedan od ključnih uslova postavljanja na visoke rukovodeće funkcije u vojsci jeste poznavanje engleskog jezika bolje nego maternjeg i stranačka pripadnost.
Kontraobaveštajac na Kosovu
Stevan Đurović je rođen je 1958. godine u selu Vragovac, u opštini Peć.
Vojnu akademiju je završio 1981. godine, a najviši stepen vojnog obrazovanja, Školu nacionalne odbrane, završio je 2001. Tokom sukoba Vojske Jugoslavije s albanskim teroristima, a zatim i agresije na SRJ 1999. godine, radio je u Kontraobraveštajnoj službi na području Kosova i Metohije i potom je preuzeo dužnost načelnika bezbednosti Prištinskog korpusa.
Po izmeštanju Vojske s teritorije Kosmeta, obavljao je više dužnosti, a u periodu od 2006. do 2009. godine je kao profesor Visokih vojnih studija, predavao više predmeta iz oblasti bezbednosti.
Iz vojske je, i pored najviših preporuka za unapređenje, otišao u penziju u činu pukovnika.
