Eparhija kanadska SPC (2): Sveštenici - fabrikanti sveća
U nastavku svog pisma "Vestima" Nedeljko Vujić se pita kakva je situacija sa svećama danas.
"Ne znam za parohije i CŠO - ako prolaze bolje sa novim nabavljačem - i meni je drago", piše Nedeljko Vujić. "Ali, vidim da je Eparhija u škripcu. Zašto? Možda zato što sad sveštenici šire svoj privatni biznis sa svećama po Eparhiji. Manastir danas kupuje sveće, neće da ih dobija besplatno.
Da se zna, i ranije su neke parohije same pravile bar deo asortimana sveća (Kalgari, jedno vreme Vinipeg i Sveti Sava u Vankuveru). Da se zna i to, nakon prilaska CŠO iz Novogračaničke eparhije, nikada sveće nisu od mene uzimali Hamilton (Barton St), gde sveštenik Vojislav Pavlović ima svoju fabriku, ni Vaterlo. Lepo je svedočio sveštenik nekadašnji iz Vaterloa, da ni vladika ni niko drugi nije terao bilo koga da uzima sveće ako ih već prave ili ako imaju bolju ponudu. Kažu da je čak i član Komisije rekao: 'Pa u redu, to je fer.'
Danas sveće, pored sveštenika Vojislava Pavlovića, prave i sveštenik Dušan Gnjatić i još neki kojima je on iz Vaterloa dao kalupe. Čujem da se otac Radovan iz Ridžajne sprema da pravi sveće u napuštenoj novoj parohijskoj crkvi u Sasktaunu. Na drugim mestima uzimaju od drugih nabavljača. Kažu, jeftinije (da li i kvalitetnije ili je parafin). Nekima i dalje prodaje Monasterdž Candles. Šta će od svega toga da ima Eparhija? Zaključite sami.
Iz svega što sam rekao mnogima je jasno kakvi su bili motivi grupice sveštenika koja je bila spremna da lažno svedoči i da i danas širi laži. Sada neki od njih imaju pristojan dodatni izvor prihoda, a kako stvari stoje, nikome ne polažu račune. Ne znam kako prema državi, neka to vernici zaključe sami.
Cena protinog obraza
"Kad je vladika Georgije razrešen, ostalo je dosta dugovanja za nenaplaćene sveće koje sam isporučio", piše Nedeljko Vujić. "Molio sam i zvao, deo toga ljudi su platili, pošteno. Danas još imam dugove iz Misisage (42.596,48 dolara), Toronta-River (9.669,41), Okvil (1.864,60), Ridžajna (2.510,55) i Šerbruka (732,37). Čujem da je nedavno došla i jedna isporuka voska u manastir za Monasterdž Candles. I ljudi koji su sad tamo fino uzeli tuđi vosak za sebe. Nek je na zdravlje! Da kažem i ovo: Pravljenje sveća je i krenulo iz manastira, iz stare kuće, a sve do kraja vosak se dopremao i skladištio u manastiru.
Misisaga je tu posebna priča. Vladika je već bio razrešen, a prota Prvoslav me zove i traži novu isporuku, nema crkva sveća. Ja se nađem s njim, kažem mu da još ima dugova (u tom trenutku 26.247,64 dolara) i molim ga ljudski da ne bude problema s isplatom. Doneću sveće da ima u crkvi. A prota se udari prstom po licu i kaže: 'Meni na obraz'. I donesem im sveća za više od 16.000 dolara.
Koliko vredi protin obraz, dođosmo do pretnje sudom. Našli smo se jednom pre toga u kafani Tim Hortson na Bloor St, a on se pravda.
Uz pohlepu ide obično i zavist. Vidi koliko Braco ima! (Braco - nadimak Nedeljka Vujića - V. M). Čitali ste i sami, novom sekretaru Eparhije, a juče je došao u Kanadu, baš je stalo da zna otkud meni ono što imam. Kako on da nema! Od svih je najzavidniji i najuporniji bio jedan kojeg sam gore spomenuo. Neću da kažem koji je, nema smisla, iz istog smo kraja. Ali ima svedočenje pouzdanog svedoka iz Mohak ina, nedaleko od manastira. Svratili tamo moj zemljak i još jedan (i njega sam spomenuo) nakon sednice Saveta Eparhije po običaju na koju turu pića, pa se zemljak onom drugom glasno žalio: 'Rekao sam ti, baki, to sa svećama, to je biznis, tu je lova.'
A šta je, zapravo, bilo? Pred sednicu zavirim malo u manastirsku kuhinju, a zemljak me i onaj drugi olajavaju: 'Koliko Braco ima!' Ne vide me, ja tek što sam na vrata stao, a oni okrenuti leđima. A tako, zemljak, mislim se. Zaboravio si ono kako je Braco, iz Alistona u Hondi, više od 100 kilometara i posle noće smene vozio da pokosi manastirsko groblje - tu mi otac leži - ne da naplati nego da da još jedan prilog, pa tek onda nazad u Misisagu, još 30 kilometara do kuće. Malo kasnije ja mu nakitim i dobro uvećam u priči ono što imam. Nije te život naučio ništa: Ne gledaj tuđe, gledaj u ono svoje što imaš, da ne izgubiš i to.
Eto, ja ne mogu bolje. Rekoh koliko znam i kako umem. Kako je to govorio prota Vasilije Tomić, dok smo ga svi poštovali i svaku reč mu slušali: 'Rekoh i dušu spasih'", kaže na kraju pisma "Vestima" Nedeljko Vujić.
Znali, pa zaboravili
"Najteža optužba Komisije na račun našeg vladike bila je ta da sveštenici navodno nisu znali da je Monasterdž Candles zasebna firma, nezavisna od Eparhije", piše Nedeljko Vujić.
"Znalo se da je priča o tri miliona samo priča, nije narod toliko blesav. Ali ovo je već nešto malo stručnije i ozbiljnije. I sada sveštenici najrađe potežu ovaj argument. Hajde da vidimo stvarne argumente.
Mogu da verujem da neki sveštenici na zapadu Kanade nisu znali sve stvari. Velika je ovo zemlja, retko se čuju ljudi na ovu daljinu, još ređe viđaju. A znaju svi vernici, naše sveštenike teško je zainteresovati za nešto što se njih lično i direktno ne tiče. Teško se fokusiraju kad nije njihov interes u pitanju. Nabavka i prodaja sveća? Njima ni iz džepa ni u džep. Osim ako ih ne prave oni.
Kad nisu zainteresovani, onda ih zbunjuje što sve uplate idu preko Eparhije. Kažu zato danas ti što su lagali: eto to je dokaz, mislili smo da je eparhijska firma. A razlog što su čekovi išli na Eparhiju je drugi. Nije ni vladika Georgije od juče: na taj način kontrolisao je Monasterdž Candles, ali i svoje parohije, da ne bude jedno u stvarnosti, a drugo u finansijskim izveštajima. Jer od tog prihoda išao je procenat Eparhiji za razrez.
Tvrdim i evo dokazujem da su istinu sto odsto znali sveštenici iz šire regije Toronta, oni koji su danas najglasniji kad treba reći da nisu znali. Uostalom, oni su bili najbliži vladici Georgiju, a i sa mnom su se družili. Sve su znali. A evo i dokaza.
Na banketu sam u parohiji u Ričmond Hilu, kod prote Vasilija Tomića, na Sretenje 2010. Banket je za njegovu novu parohiju. I, kao i obično, dajem pristojan prilog, da pomognem napore prote kojeg cenim. Dajem ček od 5.000, a uz to moja Nada i ja poklanjamo celu večeru za banket. Ali ček nije na moje ime. Ček je na firmu Monasterdž Candles. Ako laže koza, ne laže rog!
U Misisagi, na slavi crkve, jedne godine, kum sam na slavi. Dajem donaciju od 12.000 dolara, od čega hiljadu za vladičansku mitru. A onih 11.000 je što im opraštam dug za sveće. Kako se onda ne zna da je privatna kompanija? Da li sam ja dao 11.000 za kumstvo ili Eparhija? Tad se znalo, i otac Prvoslav i otac Ljubo, a danas ne znaju. I priznanicu sam uredno dobio."
KRAJ
