Kanadska eparhija SPC (1): Sveće plamte dolarskim sjajem
Pismo koje je u naše dopisništvo u Kičineru ovih dana stiglo od Nedeljka Vujića, baca novo svetlo na poslednja dešavanja u Eparhiji kanadskoj i potvrđuje našu raniju tezu da, u stvari, svi sukobi u ovoj jedinici SPC imaju miris i boju novca.
"Već devet meseci iznose se laži o tome kako se vršila prodaja sveća u Eparhiji kanadskoj", piše na početku pisma Nedeljko Vujić. "Isto toliko traje pljuvanje, najviše od nekoliko sveštenika, po meni, Nedeljku Vujiću i mojoj porodici. Moja žena Nada vlasnik je firme Monasteri Candles, koja je snabdevala većinu naših crkava svećama, a dobar deo familije pomaže u ovom poslu.
Od malih nogu rastao sam u Srpskoj crkvi i uz nju. Nastavio sam tako i kada sam sa familijom prešao u Kanadu. Najveća počast u životu bila mi je što me je vladika Georgije postavio za ipođakona. Danas mi je u jednoj od parohija Eparhije kanadske zabranjeno da ulazim u oltar. Ne samo meni, nego i mom unuku.
Slušao sam i čitao. I trpio. Čašu je prelila izjava prote Vasilija Tomića, sveštenika kojeg je moja porodica poštovala mimo svih, da sam prodavao slavske sveće po 25 dolara. 'To je sušta istina' - govori prota Vasilije vladici Georgiju u lice i traži račune u svom komjuteru da to dokaže.
Činjenice i istinu o prodaji sveća u Eparhiji kanadskoj počeću od ove protine izjave.
Slavske sveće, dužine 18 i promera jednog inča, od početka rada firme, prodavane su parohijama i CŠO Eparhije po 10 dolara, a kasnije po 12 dolara. Za 14 godina cene slavskih sveća menjale su se svega dva puta. U crkvama je prodavana vernicima po 30, samo je u manastiru bila 20 dolara. Tek pred poslednji Božić, podigli smo cenu još jednom, uz saglasnost Eparhije, koja kontroliše cene i kvalitet naše robe, i od tada slavske cene istih dimenija koštaju 13 dolara. Neka im prota Tomić objasni kome je u džep išla razlika od 13 dolara po sveći. Ta razlika nije završila kod Nedeljka Vujića.
Zašto su sveštenici lagali
U izveštaju, koji je čitan pred Saborom "pred svim našim vladikama, a potpisao ga vladika Teodosije, zapisano je kako su sveštenici (pod zakletvom) lagali kad su svedočili o troškovima svojih parohija za nabavku sveća od Monasterdž Candles", tvrdi u svom pismu Nedeljko Vujić.
Prota Dušan Gnjatić kaže, i laže, da je crkva u Kičineru godišnje uzimala sveća za 60 hiljada dolara. Istina je ova - za poslednje tri godine, koliko je on bio paroh u Kičineru, 2012. kupili su sveća u vrednosti od 40 hiljada dolara, u 2013. godini - 21.156 dolara, a u 2014. -30.102 dolara. Za tri godine ukupno 70 hiljada dolara. Slagao je debelo, skoro utrotručio iznos! I to je postala zvanična istina naše Crkve!
Prota iz Londona ( ovde u pismu nedostaje ime, tamo je na službi prota Vasa Pejović- V.M.) kaže da su godišnje na sveće trošili 20 hiljada dolara. A računi i finansijski izveštaji za poslednje tri godine kažu: 2012. potrošili su 8.150, 2013.- 6.050, a 2014.- 9.066 dolara. Slagao je prota 300 odsto. Ako je i pod zakletvom, mnogo je! I to je postala zvanična istina naše Crkve.
Prota Milojko Dimitrić iz Hamiltona (Nash Rd) slagao je manje od prethodne dvojice, samo duplo, čak i manje. Pošten čovek. Izjavio je pod zakletvom da su trošili 30- 40 hiljada dolara godišnje. Jesu poslednje godine potrošili 30 hiljada dolara. Ali su u 2013. uzeli svega 21.156 dolara. I ova laž postala je, prema vladiki Teodosiju, zvanična istina naše Crkve!
Svaki tutor, ama svako ko tri puta uđe u crkvu, reći će ono što je očigledna istina: crkve na svećama ne da ne mogu izgubiti, crkve na svećama prave dobar i zagarantovan profit. Evo primera: Sveće koje smo mi crkvama prodavali po 20 dolara po komadu oni su prodavali za 40, slavske, koje su dobijali po 10 (kasnije 12) prodavali su po 30, one od 8 dolara (kasnije 10) u crkvama su bile od 20 do 25 dolara, od 0.40 (0.50) bile su dolar, 0.80 (1.00) - 3 do 4 dolara. A one najmanje koje su dobijale po ceni od 1.20 (1.60) crkve su vernicima prodavale po 7 odnosno 13 dolara! Saberite i pomnožite sami.
A rekoh, ne da nismo naplaćivali unapred, znali smo da čekamo na naplatu već prodatih sveća (ne isporučenih, nego prodatih u crkvi) i duže od godinu dana. Misisaga nam je recimo, dugovala i po 60 hiljada godišnje za sedam - osam isporuka, ne za jednu. Potrošili bi sveće i trostruko zaradili, pa naručili nove, a da ne plate već potrošene, na kojima su zaradili, pa tako sedam, osam puta!
Nemaju novca, stalno su govorili. A gde je išao taj novac? Zar je to domaćinsko poslovanje? Kako je to Misisaga, za 13 godina, otkako je crkva napravljena, sa manje od dva miliona duga, uspela svoj dug da uveća na tri i po miliona dolara? Neka polože račun vernicima.
Za sve te godine svoju korist imala je i Eparhija. Zato se i odlučilo na ovaj poslovni dogovor. Svake godine Eparhija je od Monasterdž Candles dobijala besplatno sve sveće za manastir, oko 30 hiljada dolara godišnje. I dobijala je na kraju godine prilog, zavisno od mogućnosti.
Spomen knjiga o manastiru iz 2010. godine, gde su svi prilozi upisani, beleži se da sam do te godine darivao 67.064 dolara, upisan sam kao veliki dobrotvor, četvrti po visini priloga. Sve je to vladika Georgije prikazivao na godišnjim Skupštinama Eparhije. Nikome u džep to otišlo nije", kaže u svom pismu javnosti Nedeljko Vujić.
Aljkavost u istrazi
"Čim se čulo da dolazi sinodska Komisija, počele su priče o svećama", kaže u svom pismu Nedeljko Vujić. "Počela je i ona priča o ukradenih tri miliona dolara. Pola meni, pola mom kumu, vladiki Georgiju (kumovi smo postali kasnije, godinama nakon što je počela da radi firma, vladika je kumovao mom trećem unučetu).
Kad je Komisija stigla u Eparhiju, bio sam tu, da kažem da slobodno pregledaju moje knjige. Nije bilo prilike prvog dana, ali kad su drugi put došli, predstavio sam se u hodniku proti Džomiću i rekao da slobodno dođu, da se vide činjenice, ili da me tu saslušaju. Nisu hteli ni jedno ni drugo. Činjenice nisu interesovale protu Džomića i Komisiju. Priznao je to prota u maju, kada sam ga sreo u Patrijaršiji, na portirnici. Kaže: 'Mi ne završismo posao u Kanadi'. Kažem mu: 'Evo, možemo sad'.
Ne bi ništa ni od toga.
Savet Eparhije im je lepo rekao da su u pregledu Eparhijske dokumentacije zaobišli godišnje izveštaje crkvenih opština i parohija iz kojeg se tačno vidi koliko je koja crkva potrošila za kupovinu sveća, Da su to hteli da pogledaju, znali bi istinu. Onda ne bi moglo da se priča o tri milona dolara. Zašto su tako radili, to oni znaju, njima na dušu.
Uglavnom da se zna: Bili su ponuđeni da pregledaju knjige Monasteri Candles - nisu hteli. Bile su im otvorene Eparhijske knjige, da vide koliko je koja crkvena opština godišnje plaćala za sveće - nisu ni to hteli da pogledaju.
Bilo im je lakše da dogovore sa nekim sveštenicima kako će da svedoče. I to je najcrnji deo ove priče".
