Čamcem od Temišvara do Zrenjanina
Promotivna begejska regata kojom je još jednom skrenuta pažnja na reke kao prirodne resurse koji nisu iskorišćeni u dovoljnoj meri, naročito u oblasti nautičkog turizma, događaj je o kojem se priča ovih dana u Banatu.
Nautički klub Begej, Grad Zrenjanin i Unija poslodavaca Zrenjanin bili su organizatori zanimljivog putešestvija rekom, koje je započelo na Tisi, a onda je oko stotinu raznih brodova, brodića i čamaca ušlo u reku Begej, a zatim i u kanalski sistem da bi se plovilo sve do Temišvara.
- Većina učesnika je prvi put doživela neke lepote Begeja i nadamo se da ćemo u budućnosti imati još prilika da afirmišemo sve potencijale koje ova reka nudi - naglasio je predsednik Nautičkog kluba Begej, Saša Popov.
Zbogom industriji
Gost Begejske regate, koja je po šesti put organizovana, bio je kapetan marine Temišvara Aleksandru Brboj, koji je u druženju uz riblju čorbu, fišpaprikaš i riblje specijalitete sa roštilja upoznao prisutne s radovima na rumunskoj strani Begeja i njihovim planovima.
- Trudimo se da vratimo Begej u stanje od pre 40-50 godina kada je bio plovan i kada smo u Zrenjanin mogli da dođemo brodom. Ta priča je završena 1958. godine. Nakon toga, početkom devedesetih, jedino dobro što se desilo jeste činjenica da su veliki industrijski zagađivači zatvoreni. Mi imamo 118 kilometara divne reke koju treba da sredimo, po ekološkim standardima Evropske unije - naglasio je Brboj.
Za razvoj nautičkog turizma u Banatu neophodna je izgradnja infrastrukture, a to su marina, privezi za brodove i čamce, organizovanje raznoraznih događaja na rekama, podizanje svesti građana o ekologiji i zaštiti životne sredine, razvoj sporta na vodi. Jedan od načina jeste ostvarenje zajedničkog projekta za konkurisanje kod fondova Evropske unije.
Reka koja beži
Ime Begej javlja se već pri kraju 17. veka kod Anonimusa (bezimenog istoričara kralja Bele Trećeg), koji, pišući o mađarskom osvajanju države bugarsko-slovenskog vladara Glada, pominje i ovo ime. U istoriji grada Velikog Bečkereka piše da se u imenu grada podrazumeva reka Begej, da je reč slovenskog porekla i znači: ići, žuriti, teći (beg, begati, bega). U nekim indoevropskim jezicima reč "pege" ima značenje potoka. Ovo unekoliko objašnjava zašto je više tekućih voda, potoka, rukavaca, rečica, pa čak i kanala imalo taj naziv.
Marina u centru
U saradnji sa Temišvarom, Zrenjanin je pripremio projekat obnove kanala vredan 12 miliona evra. Gradski čelnici veruju da će oko šest miliona evra obezbediti Evropska unija i da će radovi početi već ove jeseni.
- Veoma je značajno da Grad Zrenjanin ima prekograničnu saradnju u pisanju i apliciranju projekata jer na taj način može da se reši niz problema koje Zrenjanin ima u ovom momentu, od izgradnje prečistača otpadnih voda do izmuljavanja Begeja. Nautički turizam bi posebno dobio na važnosti ako bi se izgradila marina u samom gradu, tako bismo mogli da privučemo veliki broj ljudi u Zrenjanin - istakao je zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.
Pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić kaže da bi Rumunija za šest miliona trebalo da završi infrastrukturne radove na svojoj strani, a da bi se u Zrenjaninu za taj isti novac priveo kraju završetak izgradnje biciklističke staze koja ide duž bedema Begeja, izgradila marinu u samom centru, i očistio nataložen mulj.
Staro i novo korito
Reka Begej izvire u karpatskom području u Rumuniji i protiče Banatom kao leva pritoka Tise. Nastaje stapanjem tri manja rečna vodotoka - Beregso, Njarad i Jer. Uliva se u reku Tisu kod mesta Perlez. Reka je duga 254 km, od toga je 76 km u Srbiji. Od Temišvara do Zrenjanina, i dalje do ušća, pretvorena je u plovni, tzv. Begejski kanal. Stari Begejski kanal, kanalisano rečno korito, dug je 97 km, a novi 83 km (do Temišvara). Glavno pristanište plovnog Begeja je u gradu Zrenjaninu. Kroz Zrenjanin reka protiče u dužini toka od oko 13 kilometara.
- U blizini žutog mosta u centru grada želimo da podignemo marinu, jer je nekada tu bio prostor za okretanje brodova. Puno naših sugrađana živi uz Begej, i onima koji imaju vikendice biće omogućeno da parkiraju svoje čamce. Nadam se da će čišćenjem kanal dobiti kategoriju reke - istakao je Radišić.
Grof isušio močvaru
Samo naselje Bečkerek nastalo je oko jednog od begejskih meandara. Varoš se prokopavanjem kanala razvijala na dva ostrva i tri poluostrva. Tok reke kroz grad neprestano je menjan, delom je to činila priroda, ali u još većoj meri ljudi koji su ovde obitavali. Njihov život u velikoj je meri zavisio od reke, njenih blagodeti i nepredvidivih ćudi, naročito poplava, koje su bile redovna pojava. Melioracionim radovima, koje je sredinom 18. veka sproveo grof Florimund Mersi, guverner Banata, isušene su ogromne močvare i napravljene oranice. Ubrzo je uspostavljen je stalni vodeni saobraćaj, rekom krstare parobrodi i šlepovi. Na reci su još u 16. veku postojala dva drvena mosta.
