U Rusiji 15.000 Srba radi na crno
U Srbiji ne postoji jedinstvena i sveobuhvatna evidencija o broju i strukturi zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu, a procene Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova govore da u Rusiji "na crno" radi oko 15.000 državljana Srbije.
Kako je navedeno u obrazloženju Predloga zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, koji je od juče u skupštinskoj proceduri, evidencija o državljanima Srbije koji rade u Rusiji ne postoji, jer u toj zemlji borave kao turisti.
U Srbiji ne postoji jedinstvena i sveobuhvatna evidencija o broju i strukturi zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu, niti o tome u koje su zemlje zaposleni upućeni, u kojim mestima i kod kojih poslodavaca rade, kaže se u obrazloženju tog akta, koji je parlamentu na usvajanje poslala Vlada Srbije.
Pročitajte još:
* Ne zna se ko je u goroj situaciji: srpska ekonomija ili srpski radnik
* "Trgovci robljem, a ne poslodavci"
* Radite u inostranstvu a želite penziju u Srbiji? Moguće je!
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, oko 1.000 zaposlenih biva upućeno na privremeni rad u inostranstvo i to pre svega u zemlje koje su nam geografski blizu - zemlje bivše SFRJ, ili zemlje sa kojima postoje tradicionalno dobri poslovni odnosi, poput Rusije, Belorusije, pojedinih afričkih i azijskih zemalja.
Dodaje se i da bi, ukoliko se primeni evropski prosek o udelu upućenih zaposlenih, realan broj upućenih iz Srbije na privremeni rad u inostranstvo bio desetostruko veći od zvaničnih podataka kojima raspolaže Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Najveći broj upućenih zaposlenih je u sektoru gradjevinarstva, a sa otvaranjem tržišta Srbije prema stranim investitorima i multinacionalnim kompanijama, pojavili su se i novi oblici upućivanja koji nisu prepoznati važećom zakonskom regulativom, kao što je na primer međukompanijsko kretanje.
Predloženim aktom posebno je uređena zaštita maloletnih lica, time što se zabranjuje upućivanje zaposlenih mlađih od 18 godina, osim kada je zakonom drugačije određeno, a zabranjeno je i ustupanje zaposlenih stranom licu kog koga je upućeno na rad ili nekom drugom stranom licu.
Pored ostalog, predloženim aktom je predviđeno da period upućivanja može da traje do 12 meseci sa mogućnošću produženja, ako zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Predlog zakona, pored ostalog, previdja i da je poslodavac dužan da zaposlenom koga upućuje na privremeni rad u inostranstvo obezbedi zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, bezbednost i zdravlje na radu, smeštaj, ishranu i lokalni prevoz za dolazak i odlazak sa rada, zaradu i pripremu za upućivanje na privremeni rad.
Sa druge strane, olakšava se poslodavcima procedura obaveštavanja Ministarstva, skraćeni su rokovi za podnošenje obaveštenja o upućivanju, smanjena je dokumentacija, a koriste se i podaci koje poslodavci već prijavljuju Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, tako da im se omogućava brzo i efikasno obaveštavanje Ministarstva o upućivanju zaposlenih, na propisanom obrascu i dostavljanjem uverenja iz Centralnog registra o zaposlenima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo.
