Nevolje Srba povratnika u Prizren (2): Kad umrem, nek rade sa kućom šta hoće
Prizren je lep grad i prija ti. Deca su mi dolazila ovde obavezno, unučići i pastorci su bili više u ovoj nego kod svoje kuće. Sedeli bi ovde, na ovoj terasi i pričali do kasno u noć, kaže Svetlana Čočanović Nikolić, pedantna domaćica od 72 leta, koja sve u svom domu Potkaljaje drži - pod konac.
Zatekli smo je u pokretu, između podruma, kuhinje i sobe, gde sprema, čisti, doteruje, a brine i o crkvi Svete nedelje, zadužbini Marka Mrnjavčevića iz 14. veka.
U kući na sprat živi sama, jer drugačije, za sada nije moguće.
- Za mlade nema posla. Moj sin je ovde sedeo četiri meseca. Pošto je on drugi povratnik u porodici, dobili smo kola - pežo 301. Sin je pokušao da taksira, ali nema posla. Nema posla ni za koga, a posebno nema za Srbe - kaže Svetlana.
Vlasnica je jednog od najlepših pogleda na prostranu prizrensku panoramu.
Taj pejzaž boja, ljudi i autentične arhitekture, uokvirila je saksijama cveća. Kada se umori, sedne u ćošak terase, da, kako kaže, duša uživa:
- Pogled s ovog mesta je najlepši. Fino je i noću da se sedi. Ma, kada razmislim, sve imam lepo, a najvažnije, u pokretu sam. Sednem jedino kada se zamorim. Deca nemaju uslova da se ovde vrate, a kada umrem, neka rade sa kućom šta hoće. Ali, ja hoću da me sahrane u Prizrenu, gde sam rođena i gde su mi grobovi roditelja i dedova. Neću da odem odavde nikada. Samo odem u Štrpce po penziju. Odem i vratim se.
Dobro dok je paprike i paradajza
- Penzija mi je oko 18.000 dinara (150 evra). Najteže mi je za lekove, jer to sve moram da kupujem. A za hranu se snađemo. Evo sada je leto, pa je na trpezi paprika, paradajz...
Obnovljeno je više kuća, ali se trajno nastanilo 12 porodica. Svetlana je jedna od njih. Za stanovnike ovog dela nekada carskog grada uglavnom nema dileme da li će Srbi jednoga dana u većem broju da se vrate u Prizren.
- Ne. Srba neće biti kao nekada jer su mnogi prodali svoja imanja. Ja neću da prodam, a ko hoće neka proda. Želim svima da se vrate, da sede u svojim kućama, da nas više ima, u Prizrenu, najlepšem gradu - nekoliko puta ponovila je Svetlana.
U novom-starom komšiluku nije sve idealno. Muči je što mesecima nemaju ulično svetlo.
- Pred Novu godinu je nestala struja, i dalje je takva situacija. Na žalost, oni koji treba da imaju, nemaju sluha za taj naš problem, zaključuje naša sagovornica.
Živela u bazi nemačkog Kfora
Svetlanina kuća spaljena je dva puta, prvi put 1999. a onda 2004. Na temeljima stare nova je sagrađena 2013, a ona se uselila godinu dana kasnije.
- Od 2004. živela sam u bazi nemačkog Kfora, a posle je došao sin da me odvede u Štrpce. Ponovno useljenje je bilo nekako simbolično. Uselila sam se 12. marta 2014, iako nije bilo dovršeno, nisam više mogla u motelu - kaže Svetlana.
