Nevolje Srba povratnika u Prizren (1): Dom više nema toplinu
Sve ulice Potkaljaje su strme staze nabacanog kamenja kojima je ozbiljan napor hodati i nizbrdo do centra Prizrena. U obnovljene kuće, ovog do 1999. godine isključivo srpskog naselja, koje je 2004. pretvoreno u garež i pepeo, vratili su se uglavnom stariji - penzioneri ili oni koji nemaju posla. Odlazak na pijacu, po lek ili crkvu za njih je veliki napor. Neki obnovljeni domovi fušerski su urađeni, pa se domaćini, pre svega, bore sa ogromnom vlagom, koja je nekima ozbiljno narušila zdravlje.
Na terasi podno Kaljaje, na brdu iznad Bistrice sedi Jefka Ljakić (78) i hekla. Sunce je tog podneva peklo, ali ona je bila u haljini dugih rukava, s maramom zavezanom oko struka, u debelim čarapama. Toplotu više ne oseća.
Suze i osmeh
Dok je govorila o svom životu u Prizrenu, u njoj su se lomila jaka i oprečna osećanja. Suze su pratile priču o njenoj sadašnjosti za koju se nadala da će izgledati mnogo drugačije. Osmeh bi se pojavio, svaki put kada progovori, da je ipak, tamo gde joj je srce.
- Mnogo mi je hladno. I popke sam nazula i dva para čarapa. Šta da radim, strašno mi je. Šta vredi deset kuća što mi napravili, kada više nisam zdrava. Ali, volim u svoje mesto što sam došla, u carski grad. Ko ne voli na svome da živi - priča Jefka uz široki osmeh.
Seća se kako je jedva dočekala da joj na starom ognjištu sagrade novu kuću. Međutim, dočekalo ju je veliko razočaranje kada se uselila 2014. godine.
- Kada sam se uselila čitavim prizemljem je curila voda. To su bili stresovi. Ležim u dnevnoj sobi, a oko mene sve voda - pokazivala nam je Jefka dnevni boravak i kuhinju.
- Ta vlaga me je izjela, hladnoća me pojela. Prošle godine sam sedela ovde do novembra, a kada je pao sneg više nisam mogla. Nešto su popravljali, ali ponovo curi voda, govorila je prošavši kroz kuhinju do ostave.
Otvorila je vrata male prostorije sa tri spoljna zida. Sve unutra je mokro, a na podu su u baricama gamizali razmnoženi popci.
- Ima i stonoga, i guštera. U kući se sve kvari od vlage. 'Leb ako ostane dva dana odmah se ubuđa. To ranije ovde nije bilo. Sama živim i ovo je greota od Boga što su mi ovako ostavili da sve moram sama da plaćam i da popravljam.
Od kada je morala da napusti Prizren, u Nišu je brojala dane do povratka u kuću svojih predaka. Danas živi od 20.000 dinara(oko 170 evra) penzije, što joj kaže, nije dovoljno ni za lekove, niti za sve popravke po domaćinstvu.
- Niko nas ne obilazi, sama sam ovde u ulici i nije mi lako. A onda pomislim da sam u svojoj kući i srećna sam. Ne treba mi ništa u stvari. Sve što mi treba je da mi se izleči kičma. Nekako idem naniže sa štapom, ali naviše... - priča dok nas prati do kapije, jer dalje nije mogla.
Stolnjaci za komšije
Da prekrati samoću Jefka hekla divne stolnjake i ponjavice.
- Rešila sam da komšijama, Srbima koji su se vratili, svima da ispletem po jednu. Nemam šta da im kupim, pa je ovo moj dar za njihovo useljenje i srećan život u našem Prizrenu, pokazivala je divnu kolekciju rukotvorina veselih boja.
