Parastosi za stradale Srbe: "Bio je to bljesak mržnje"
Na platou ispred Crkve svetog Marka je, na Dan sećanja na stradale i prognane Srbe, održan parastos Srbima stradalim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović poručio da je ono što se naziva "Olujom" i "Bljeskom" bio bljesak mržnje.
Posle parastosa mitropolit Amfilohije Radović rekao je da ono što se naziva "Olujom" i Bljeskom bio "bljesak mržnje, opake i bratoubilačke", navodeći da je Amfilohije Radović je rekao da ne postoji zločinačkijeg i bratoubilačkijeg veka od 20-tog, u kome su stradali svi evropski narodi, a naročito jevrejski i srpski, koji je, kako je naveo, takođe prinet na žrtvenik tog novog evropskog poretka počevši od Prvog svetskog rata pa sve do danas.
On je ukazao da su zločini u "Oluji" nastavak zločina iz 1941. godine i poručio da su neophodni bratska ljubav i pokajanje pre svega onih koji na zločinu otvaraju budućnost svog naroda. Mitropolit je naveo i da je Kosovo i Metohija oteta nasiljem EU, NATO i SAD.
Parastos je služio patrijarh SPC Irinej, a prisustvovali su mu ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović, komesar za izbeglice Vladimir Cucić, zamenik predsednika Srpskog narodnog veća Saša Milošević, kao i veliki broj građana.
Pročitajte još:
* Nikolić: Hrvatska paradom poručuje Srbima da se ne vraćaju
* "'Oluja' je najveće etničko čišćenje sa svim elementima genocida"
Posle parastosa formirala se kolona koja se uputila do Centra Sava, gde će biti održana Memorijalna akademija.
Na početku parastosa predstavnici Udruženja izbeglica i kolonista Alibunar razvili su transparent na kome je pisalo "Oluja = zločin", a pre parastosa građani su palili sveće u priprati.
Čitana su i imena ubijenih i nestalih tokom i posle akcije "Oluja".
Parastos, sirene i crkvena zvona na KiM, u Hrvatskoj i Bosni
U crkvama i hramovina na Kosovu i Metohiji danas je služen parastos nastradalim Srbima u ratovima 90-ih u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a u podne su se u Kosovskoj Mitrovici oglasile sirene za uzbunu i crkvena zvona.
Na taj način i na Kosovu i Metohiji je obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ratovima 90-ih i obeležen Dan žalosti povodom 20 godina od progona Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja".
Parastos u Crkvci svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici služio je protojerej Staniša Arsić koji je podsetio da su u tim ratovima mnogi pobijeni samo za to što su bili Srbi.
- Ovaj dan za čitav srpski narod, za svakog Srbina, za čitavu našu naciju je tužan dan. Na nama je da se molimo Bogu da ne budemo kao što su oni koji su to nama činili - rekao je on i istakao da se danas molimo i za neprijatelje da ih gospod urazumi i da ih odvrati od nasilja nad srpskim narodom.
Protojerej Arsić je poručio i da je vreme sećanja na sve nevino nastradale, od najmlađih koji su bili u kolevkama, do najstarijih koji su na nosilima iznošeni iz svojih domova.
Na Kosovu je pre 20 godina utočište našlo oko 4.500 Srba koji su proterani iz Hrvatske u akciji "Oluja". Od tog broja danas na severu Kosova, po rečima jednog od prognanih Momčila Arlova iz Gline koji danas živi u Kosovskoj Mitrovici, živi oko 40-ak Srba, dok je 30-ak nastanjeno južno od reke Ibar.
Subotica: Zvona i minut ćutanja
U Subotici je zvonjenjem zvona Hrama Svetog vaznesenja gospodnjeg i minutima ćutanja okupljenih građana u porti hrama danas obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji Oluja.
Okupljeni građani palili su sveće za sve stradale tokom ove akcije, a jedan od njih bio je i Goran Prćić, koji je 9. avgusta 1995. godine, kao dvadesetogodišnji vojnik, izbegao u Srbiju.
Na pitanje kako mu izgleda sve to 20 godina kasnije, odgovara: "Strašno".
- Strašno, da se tek sad stvorila jedna istina o tom narodu, nakon 20 godina. 20 godina se ćutalo. I da niko ne odgovara zato. Žalosno je da Srbi stalno ispaštaju. Zašto? To je veliko pitanje - kaže Prčić.
Prema rečima komesara za izbeglice i migracije u Subotici Stojana Ivoševića nakon "Oluje" u tom gradu utočište je pronašlo oko 5.000 građana s prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine, dok je tokom ratova 90-ih u Suboticu došlo oko 12.000 ljudi.
- Od tih pet hiljada, većina se uklopila i stanovnici su ovog grada - rekao je Ivošević Tanjugu.
U tom periodu, prema njegovim rečima, u Subotici je otvoren veliki broj prihvatnih centara, kako u gradu, tako i u vangradskim naseljima - sale, škole, vatrogasni domovi.
Poslednji kolektivni centri u Subotici zatvoreni su 2003. godine, a u međuvremenu se većina izbeglica snašla.
- Ili su kupili neku kuću ili stanuju još uvek kao podstanari, ali veliki broj ljudi se snašao - dodao je Ivošević.
Komesar za izbeglice kaže da izbegličko pitanje u Subotici nije zatvoreno, jer još uvek određeni broj ljudi ima izbeglički status, i to zbog imovinsko-pravnih odnosa.
- Ljudi koji su stekli državljanstvo Republike Srbije, takođe polažu prava na raznorazne programe pomoći, kao što su građevinski materijal, razne novčane pomoći, a uskoro će početi gradnja i stanova u Subotici - dodao je Ivošević.
