Dve decenije od Oluje: Raspršen san o povratku
Punih 20 godina od progona Srba iz Hrvatske u zloglasnoj akciji "Oluja", dve decenije tuge, nade i sećanja na veliku tragediju srpskog naroda. Od 250.000 prognanih malo ih se vratilo na svoja ognjišta, a danas su rasuti po celom svetu. Daleko od otadžbine neki su uspeli da sviju novo gnezdo, krenu iz početka i postanu uspešni ljudi. U narednih nekoliko dana "Vesti" će doneti ispovesti onih koji su preživeli egzodus, a sada žive u Americi, Evropi i Australiji.
- Nepregledne kolone Srba, koji su bežali put Srbije i Republike Srpske napadane su sa kopna i iz vazduha. Hrvati su nas kamenovali, tukli i ispraćali najvećim pogrdama. Mi koji smo se uputili preko Zirovca i Dvora na Uni četiri dana i noći preživeli smo pravu golgotu, a poniženja su nas čekala i u Srbiji. Kada smo preko Pavlovića ćuprije ušli u Srbiju počelo raspoređivanje ko gde treba da ide, a najveći broj prognanih trebao je da se nastani na Kosovu -
Ovako svoju tužnu priču započinje Ilija Šaula Krajišnik, Kordunaš iz Filadelfije. Zajedno sa sadašnjom suprugom Brankom on je uspeo da se iskrade iz kolone kod Velike Plane i kroz Pomoravlje dođe do Trstenika. Mogao bi i voleo, veli, o svemu što su preživeli napisati filmski scenario. Ipak, dolazak u Ameriku 14. jula 1998. godine promenio im je život.
- Sve vreme rata živeo sam u svojoj kući na Kordunu i povremeno i u roditeljskoj kući gde sam odrastao. Moje mesto je doživelo veliku tragediju na početku rata - na zverski način ubijeno je 13 vojnih rezervista koji su bili zarobljeni i razoružani na Koranskom mostu u Karlovcu. Zbog toga su tu uvek postojale jake tenzije oko sukobljavanja zavađenih strana. Koliko smo i znali, toliko nismo hteli da verujemo da ćemo biti proterani sa naših vekovnih ognjišta - vraća se Ilija priči o životu uoči "Oluje".
Ljudi u Krajini verovali su da postoji način za mirno rešenje i da ne vredi ratovati predugo, jer ne ide nikom u korist. Hrvatske snage i njihovi saveznici imali su kompletnu sliku o stanju u RSK. Snage UN, veli, među nisu shvaćene od prvog dana na ispravan način. Srbi u Krajini su mislili da da su tu da ih štite, ali njihova uloga je bila sasvim suprotna.
- Nismo bili svesni da su oni tu bili zbog Hrvatske. Takođe, naša nacionalna politika je bila loša, Miloševićev režim nije mario za nas, Karadžić je vodio neutralnu politiku u odnosu na RSK i tadašnju krnju Jugoslaviju. Naš politički establišment bio je zelen, nedorastao neprilikama koje su nas snašle. Nije se smelo ništa odlučivati lokalno ili samoinicijativno, jer je svako nosio oružje. Za varnice je uvek malo trebalo - nastavlja ispovest naš sagovornik.
Deca iz kolone
- Posebno me raduju "deca iz kolone" - ti divni klinci i klinceze koji su se savijali majkama i bakama uz skute u prognaničkim kolonama. Danas su mnogi od njih završili najprestižnije svetske fakultete, magistrirali i doktorirali, postali ponos porodica i svog naroda. Oni me najviše vesele, jer njihovo, znanje, vera i kapital su jedina snaga na koju možemo računati u smislu da ćemo biti svoji na svome ma gde živeli. U takvim ljudima nikada neće umreti srce Krajine, zemlje koje nije bilo, ali postoji u svima nama - kaže Ilija Šaula.
Ilija Šaula kaže da je narod bio jedinstven u odluci da ne želi da više živi u Hrvatskoj, međutim, hrvatska politička i vojna vlast imala je podršku najmoćnijih sila sveta koje su sve balkansko zlo videli u srpskom narodu.
- Tog jutra kad je "Oluja" zagrmila na naša vrata i kad smo shvatili koji joj je cilj, morali smo otići. To je bio jedini način da sačuvamo žive glava, jer da se mi nismo povukli, na jednoj i na drugoj strani žrtve bi bile nebrojene. Poverovali smo da će povratak biti jasan i uz podršku svetskih moćnika, međutim, i tu smo bitku izgubili - ističe Šaula.
Sećanje na žrtve i zavičaj
Od kad su proterani Ilija i Branka Šaula svake godine priređuju parastos žrtvama stradanja hrvatske akcije "Oluja". Njihove sveće i molitve za spasenje i milost božju stradalim gorele su svake godine u nekom drugom gradu Amerike i Kanade. Ove godine 2. avgusta organizovaće parastos u pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola u Filadelfiji u Pensilvaniji. Parastos će služiti sveštenik Milorad Orlić. Nakon parastosa biće prikazan film "Pad Krajine" i poslužen pasulj iz kotlića što će biti takođe momenat za prisećanje na život u zavičaju.
Na pitanje kako su se formirale kolone i kako je narod krenuo na taj put bez povratka, Šaula kaže da se sve krenulo spontano.
- Mi na Kordunu nismo hteli da verujemo da je Knin pao. Mislili smo da je to medijska propaganda, oblik zastrašivanja, jer Kordunaški korpus je uistinu pružao snažan otpor neprijatelju i na neki način garantovao opstanak na terenu. Međutim, kako je vreme odmicalo uvideli smo da smo u iluziji i da Krajina nije više cela. Kao da smo zaboravili da je zapadna Slavonija kompletno očišćena samo pre tri meseca - navodi sagovornik "Vesti".
Moral u narodu odjednom je pao, osetili su, kaže, da više nemaju za šta da se bore, a ostanak na pragu značio je sigurnu smrt.
Pročitajte još:
* Karamarko o bojkotu parade: Zbog pritiska Srbije, zakazala hrvatska diplomatija
* Fijasko od proslave zločinačke "Oluje": Zapadne sile neće u paradu
- Narod je krenuo, nemo, sa pogledom uprtim pod noge. Bolesni su uzeti iz postelja i premešteni u traktorske prikolice. U koloni su bili svi, starci, deca, žene, trudnice, vojnici, policajci, popovi, vladike, kafandžije, pijanice, propalice. Svi smo se u trenutku našli na istoj cesti, na putu u neizvesnost, ne sluteći da je to put bez povratka - sa puno sete i tuge priča Ilija Šaula.
Posle golgote Iliji i Branki Amerika je bila krajnja tačka. Da nisu došli u Filadelfiji uvek bi žalili za propuštenom šansom, ali sve što se dogodilo ih je, priznaje, odvojilo od namere o povratku.
Srdačan doček među piscima
Ilija Šaula je pesnik sa Korduna koji voli da, pored svog stvaralaštva, brine i o stvaralaštvu mladih autora. Osnivač je Književne radionice Kordun i pored svog posla bavi se i izdavačkom delatnošću. Do sada je objavio na desetine naslova autora koji sigurno predstavljaju jednu novu literarnu snagu srpske književnosti kako u matici tako i u rasejanju. Boraveći nedavno u Srbiji, srdačno je dočekan u Udruženju književnika Srbije, zatim u bibliotekama Novog Sada i Pirota, a posebno u štampariji Grafičar u Užicu u kojoj se štampaju svi naslovi književne radionice Kordun.
- Gde, kada, kako, kome i zašto? Bez ovih pet odgovora ni novinski članak se ne može napisati, a kamoli vratiti jedan život u prostor iz kog je proteran i kome pripada. Ali, kada je u pitanju srpski narod optimista sam. Verujem da za nas dolaze bolja vremena, mi smo svetska elita. Pogledajte nauku, sport, tehnička i prirodna zanimanja, svugde nas ima u svetskom vrhu! - kaže na kraju ispovesti Ilija Šaula.
