Nema kosidbe bez slanine
Nadomak sela Mužlja, u mužljanskom ritu, ovog leta na salašu Ištvana Išpanoviča, koji je zadržao izvorni izgled iz 19. veka, proteklog vikenda održana je 32. manifestacija Žetelački dan, posvećena očuvanju tradicije. Žito se tog dana žanje kosom i srpom kao što se radilo stotinama godina unazad.
Najvažnija je stvar sačuvati i ne zaboraviti tradiciju i stare običaje. U narodnim nošnjama domaćice su nakon svečane povorke žetelaca, koja je prošla kroz selo, poslužile tradicionalan doručak u polju, jer po starom verovanju dobar doručak daje snagu koscima da izdrže sve napore i podnesu težak rad na vrelom ravničarskom suncu. Domaćice u starim nošnjama koje su se čuvale i oblačile samo kad je praznik i kada se kosi žito, služile su pogaču, kuvana jaja, šunku, slaninu, sireve...
- Kosa se mora veoma dobro otkovati i kov mora biti potpuno ravan. Osim kose, važni su i kosište i prlj. Prlj mora biti čvrst, jer on lepo slaže, što olakšava sakupljanje - istakao je Jožef Nađ iz Mužlje, 90-godišnji, ubedljivo najstariji kosac ove godine. On kaže da su se držalje za kosu nekada pravile od jasena ili bagrema da se ne bi lomile.
- Dobar alat vam neće biti od pomoći, ako ne budete imali pravog pomoćnika. To je obično žena risaruša, koja veže snopove i slaže ih u krstine - objašnjava Nađ.
Ove godine, baš kao i prošle, svi kosci su proglašeni za pobednike i dobili plakete i priznanja za najbolje otkovanu kosu, za najlepše nošnje, za negovanje običaja, vezivanje snopova, za doručak, ili makar za mladost i veselost.
Svi zajedno uživali su u obilju ukusne hrane, pripremljene na tradicionalan način starog Banata. Njima su se pridružili i gosti iz Skorenovca, najjužnijeg sela u Banatu, a takođe i prijatelji iz Male Bosne, sa severa Bačke, iz Temerina, Žablja, Mokrina i drugih vojvođanskih mesta.
Mnogi Banaćani naučili su da kose žito još dok su bili deca i sećaju se da su se šezdesetih godina prošlog veka na ovaj način kosili ječam, pšenica i ovas. Dobar kosac mora da ima dobro pripremljenu i naoštrenu kosu. Mora da bude u odličnoj kondiciji i ne sme gladan da započinje posao. Bitno je da za doručak jede masnu slaninu, od koje se dobija neophodna snaga.
Hvala za hleb
Nekada je bilo veoma važno i da se prikupi svako zrno za hleb, ali i sva slama, koja se koristila kao prostirka. Cilj ove manifestacije nisu nadmetanja, nego negovanje tradicije predaka, izražavanje zahvalnosti za hleb svakidašnji i da se što vernije prenesu žetveni običaji na buduća pokolenja.
