Kupoprodaja Tita
Manual muzej zaboravljenih umetnosti iz Novog Sada, prvi privatni muzej u Srbiji osnovan posle Drugog svetskog rata, kupio je spomenik Josipa Broza Tita od sevojničke privatne firme Sinma, koja se bavi otkupom i reciklažom sekundarnih sirovina. Tito je posle dve neuspele licitacije kupljen slobodnom pogodbom za tri miliona dinara (oko 25.000 evra).
Posle 21 godine gde je bio prekriven prašinom magacinskog prostora, spomenik će biti izložen u Ulici Somborska 2, u Novom Sadu, u holu Manual muzeja zaboravljenih umetnosti. Spomenik je izvajao Antun Augustinčić, jedan od najpoznatijih vajara sa prostora bivše Jugoslavije, 1948. godine, a bronzani spomenik težak 400 kilograma identičan je spomeniku koji se nalazi ispred Brozove rodne kuće u Kumrovcu. Skicu za spomenik Antun Augustinčić uradio je davne 1943. godine za vreme Drugog zasedanja Avnoja.
Ratni trofej
Pre nego što je stigao u sevojnički otpad spomenik se nalazio u bosanskoj varošici Rudo, u holu Muzeja Prve proleterske brigade. Kad je na prostorima Bosne i Hercegovine besneo građanski rat, srpski borci su ga iz Rudog prebacili u Priboj. Vozili su ga na kamionu kroz grad na Limu kao ratni trofej. Otkupio ga je Vučko Pećinar, tadašnji direktor društvenog preduzeća Sinma, kao sekundarnu sirovinu za samo 400 maraka i posle mesec dana ga prebacio u sevojnički magacin.
Osam godina kasnije spomenik su hteli da kupe jedan Amerikanac, a potom i jedan Albanac, ali ih je direktor Vučko Pećinar odbio neprihvatljivo visokom cenom. Samo nekoliko meseci posle toga u Užicu su se pojavili Siniša Žarin, Josip Joška Broz, unuk Titov, i Slobodan Predin sa željom da Žarinova firma kupi spomenik koji je neformalno uvršćen u 10 najlepših spomenika na svetu.
- U toku 2002. godine tri puta smo pričali o prodaji spomenika. Poslednji put bilo je to u Pančevu, dobro se sećam. Ja sam namerno odredio previsoku cenu i do dogovora nije došlo. U to vreme brojni mediji su pisali o ovome događaju kao i o prvobitnoj zainteresovanosti Amerikanca i Albanca. Ja sam tada izjavio da druga Tita nećemo iseći, a novinari su to nafilovali pa su napisali:
- Druže Tito, mi ti se kunemo, da nećemo da te isečemo.
Zvao me je tada i član Ravnogorskog odbora iz jednog grada u Srbiji, rekao svoje ime i prezime i poručio mi:
- Pretopi tu mrcinu ili ćemo mi tebe pretopiti. Nisam se uplašio od tih pretnji i rekao sam da sam tu pa neka dođu. O pretapanju spomenika nisam pomišljao nijednog trenutka, jer bi to bio anticivilizacijski čin. Zvao me je tada i predsednik opštine Užice Miroslav Martić i rekao mi da ga je zvao tadašnji premijer Zoran Đinđić. Rekao mi je da ne prodajem spomenik. Takvo upozorenje mi nije bilo potrebno, jer sam bio čvrsto rešen da spomenik ne prodajem - ističe Vučko Pećinar, sada u penziji.
Pionirska marama
Događaja iz 2002. godine dobro se seća i sadašnji vlasnik spomenika Siniša Žarin.
- Vučko Pećinar je tada napravio sjajan marketing za svoju firmu, jer su mediji širom Jugoslavije pisali o našim dogovorima. Rastali smo se bez ljutnje, iako nismo sklopili kupoprodajni ugovor. Posle toga nije bilo novih kontakata jer sam mislio da je spomenik prodat dok se nije pojavio oglas o licitaciji. Rajko Vidić, vlasnik Sinme, pokazao se kao pravi džentlmen i ja sam kupio spomenik koji ima izuzetnu umetničku vrednost. Istakao bih i drugi motiv. Ja sam bio Titov pionir, nosio sam pionirsku maramu, mahao sam Titu. Bio sam član SKJ od 17. do 28. godine. Ovaj čin kupovine je melanholičan, nostalgičan, a rekao bih i da je romantičan u ovoj surovoj ekonomskoj situaciji - ističe 60-godišnji Siniša Žarin.
Naš sagovornik proglašen je za preduzetnika 2014. godine i dobio je nagradu od 20.000 evra. Dodao je još novca i kupio spomenik.
Kupovinom spomenika oduševljen je i Josip Joška Broz, Titov unuk.
- Zadovoljan sam što je moj veliki prijatelj Siniša Žarin kupio spomenik moga dede. Pre 13 godina to mi nije pošlo za rukom. Sada je u pravim rukama i biće izložen na pravom mestu - kaže Josip Broz.
Isti primerci spomenika nalaze se u Kumrovcu, Beogradu, Sarajevu, Velenju i Skoplju. Spomenik u glavnom gradu bivše jugoslovenske republike Makedonije podignut je 29. novembra 2013. godine povodom 70. godišnjice Drugog zasedanja Avnoja, na kojem je Makedoncima priznata ravnopravnost sa ostalim narodima Jugoslavije. U maju ove godine borci NOR-a iz Podgorice pokrenuli su inicijativu da se u nekadašnjem Titogradu podigne spomenik Josipu Brozu.
Balkanska groteska
Spomenik Josipa Broza Tita nalazio se u Rudom, u holu Muzeja Prve proleterske brigade u Ulici Druge proleterske brigade. Sada ta ulica nosi naziv Ulica Đenerala Draže. Tipično balkanska groteska.
U dvorištu muzeja
Žarin je zainteresovan da kupi i drugi Titov spomenik koji se nalazi u Užicu pored Narodnog muzeja. On je 1991. godine sklonjen sa Trga partizana, gde je proveo 30 godina i otad je u dvorištu muzeja. Spomenik je vlasništvo grada Užica, a muzeju je dat na čuvanje.
- Veoma bih voleo da kupim i taj spomenik, ali bih isto tako voleo i da on ostane u Užicu gde mu je i mesto.
Tesan muzej
Posle 20 godina sakupljanja starina nastalih između dva svetska rata, Siniša Žarin na prostoru od preko 4.000 kvadrata ima izloženo 150.000 predmeta. Za poslednjih godinu i po dana muzej je posetilo preko 2.000 diplomata. Prostor je postao premali za njegovu kolekciju, ali Novi Sad nije zainteresovan da pomogne njegovu kulturnu misiju. Žarin je vlasnik firme Manuel, osnovane 1985. godine. Bavi se proizvodnjom kožne galanterije koja neguje stare zanate i ima 120 zaposlenih radnika.
