Grk kupio sve jagodinske kolače: Potrošio 5.000 evra!
Vlasnik lanca hotela i restorana u Grčkoj kupio je na izložbi u Paraliji proizvode zanatlija Jagodine i Pomoravlja za 5.000 evra i sve izložene kolače.
Izložba je održana u utorak uveče na glavnom trgu u Paraliji, na platou kod crkve i fontane i na njoj su učestovali proizvođači meda, opančari, kovači, proizvođači asura, korpi pletenih od pruća, proizvođači gljiva, kolača, predmeta od drveta i drugih upotrebnih predmeta, kao i slikari.
Za izložbu je bilo veliko interesovanje Grka i brojinih turista u Paraliji, među kojima je mnogo i iz Srbije. Najviše su pazarili vlasnici hotela u tom kraju, a pojedinačno najviše se prodavao med i proizvodi od meda.
Po konačnih podacima prodato je robe za više od 40.000 evra.
Zadovoljno trljali ruke
Veliki broj korpara, opančara, tkalja, pčelara, drvodelja, pletara, tkalja i drugih zanatlija zadovoljno nakon održane prodajne izložbe, jer su svi proizvodi "planuli" za kratko vreme.
Orasi iz Grčke, med iz Srbije
Za razliku od drugih krajeva Srbije, gde zanati uveliko odumiru jer mladi ljudi neće da nastave porodičnu tradiciju svojih dedova, ako je sudeći po izložbi i broju prodatih proizvoda, stari zanati u Jagodini imaju budućnost.
Otvarajući izložbu, predsednik gradske skupštine Jagodine Dragan Marković Palma kazao je da je reč o ručnim proizvodima sa tradicijom u porodicama dugom po 100 ili čak 200 godina.
- Zanatima svojih pradedova danas se bave njihovi unuci, praunuci i mi ne smemo da dozvolimo da se ti zanati ugasi i hoćemo da im maksimalno pomognemo. Imate ovde nešto što može da se jede, med, kolače, možda nekome treba orasi da se pomešaju sa medom, orahe ćete kupiti u Grčkoj, a med iz Srbije- kazao je Marković i dodao da ova izložba ima i simboličnu karakter jer osim tradicije i dobrih odnosa izmedju Srbije i Grčke, do sada nije postojao obostrani interes.
- Mi imamo tradiciju u pravoslavlju, u poštovanju, ali nije postojao obostrani interes. Do pre neki dan, samo ste vi imali interes i korist od toga, a od danas imamo zajednički interes, a kada je zajednički interes, ta ljubav može da traje dugo- zaključio je Marković.
Slaviša Ivanović iz sela Dražmirovca kod Jagodine nastavio je porodičnu tradiciju svojih predaka dugu preko stotinu godina i uspešno proizvodi i prodaje srpske narodne nošnje i srpske opanke.
- Ja sam nastavio tradiciju i opančarskim zanatom se bavim preko 30 godina. Došli smo ovde u Paraliju, prodaja ide dobro, zadovoljan sam - kaže Ivanović.
Najveća atrakcija bio je pravi čuvar starih zanata, starina Milan Jovanović iz sela Lovci, kraj Jagodine, koji se bavi sa nekoliko starih zanata i samouk je majstor.
- Bavim se kovačkim, kolarskim, stolarskim, rezbarijom, radim kundake za puške, a radim i građevinske stvari, zidam malterišem, gradim kuće od temelja do krova. Ovde sam izložio nešto malo kolko sam mogao da ponesem. Nadam se da će nam ovakve izložbe pomoći da se proširi proizvodnja, da nešto izvezemo, da se zaradi neka para za taj naš goli život - kaže Jovanović.
Živorad Stanković iz Malog Laništa živi je dokaz da stari zanati u Jagodini imaju budućnosti.
- Od 13. godine radim ovaj zanat i bavim se pletarstvom. Radio je moj otac, radim ja, sad rade i deca, svi kompletno. Nije lako jer sam oboleo s obzirom da sam celog života gazio u vodu do grudi i vadio ševar za asure, ali nam je ipak dobro jer sam kuću stekao od toga zanata, kupio četiri hektara zemlje, imamo traktor, imamo sve i drago mi je da će moji da nastave ovu tradiciju - kaže Stanković.
Svoj štand su imale i članice udruženja koje se bavi očuvanjem starih zanata iz Jagodine "Etno-forma". Srebra Stanisavljević, članica ovog udruženja kaže da su članice zadovoljne prodajom.
- Gradonačelnik i svi iz opštine nam je puno pomogao. Spojili smo lepo i korisno, lepo smo se proveli a zaradili smo i džeparac tako da smo zadovoljne. Radimo narodne nošnje, krparice, ćilimove, sve tradicionalne proizvode i baš smo zadovoljne - kaže ona.
Dragan Marković Palma poklonio je u utorak Grčko-srpskoj privrednoj komori dva hektara zemlje pored autoputa, opremljeno kompletnom infrastrukturom i poručio da očekuje da dovedu investitora da gradi fabriku.
