Drugovi nisu rastavili Tita i Jovanku
Ove nedelje navršilo se 35 godina od smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ. Period njegove vladavine još uvek je nedovoljno istražen i prepun nepoznanica, koje i dan-danas intrigiraju javnost.
Mladenović je u maršalovoj blizini proveo 35 godina kao pripadnik Oficirskog bataljona Gardijske brigade, jedinice zadužene za Titovo lično obezbeđenje. U isto vreme bio je fotograf Tita i Garde. Prisustvovao je gotovo svim bitnim događajima koji su i danas u izmaglici i predmet različitih priča, od Brionskog plenuma i pada Aleksandra Rankovića, do donošenja Ustava iz 1974. godine, posete državnika sveta Titu na Brionima i Dedinju, posete Tita Jasenovcu o čemu se ništa nije znalo, pa do ružnog ponašanja prema Titovoj udovici Jovanki Broz sa kojom se viđao do njene smrti.
Tito zaglavljen u liftu
Kolika je bila nebriga prema Titu u poslednjim godinama njegovog života, pokazuje i ovaj primer.
- General Ljubičić je počeo na svoju ruku da organizuje odlaske Tita u druga mesta Jugoslavije, navodno pogodnija za njegov boravak, ali bez Jovanke. Tako je 1978. godine letovao prvi put na poluostrvu Marjan kod Splita. Mesto je bilo neprikladno za njegov boravak. Iz dvorišta vile se liftom odlazilo do plaže na kupanje. Po povratku sa plaže dešavalo se da nestane struje, pa je jednom prilikom Tito sa pratiocem majorom Nikolom Novkovićem ostao pola sata zaglavljen u kabini u kojoj je bila paklena vrućina - prepričava Mladenović.
Savezne intrige
Ovaj krepki starac koga pamćenje služi mnogo bolje nego mnoge mlađe ljude bio je i svedok zakulisanih radnji oko Tita i dvorskih spletki oko Jovanke Broz.
- Svi misle da su Tito i Jovanka prestali da žive zajedno 1977. godine, posle njegove posete SSSR, Severnoj Koreji i Kini. Međutim to nije tačno. Oni su se polovinom avgusta te godine vratili avionom sa Briona u Beograd. Kako mi je Jovanka kasnije pričala, jedini razlog njenog neodlaska u posetu bio je Stane Dolanc, sekretar CK SKJ. Ona je pred tu posetu dobila iz Slovenije fotografiju na kojoj je Dolanc u nemačkoj uniformi sa datumom iz 1944. godine. Nije htela u posetu ukoliko ide i Dolanc. Međutim, Tito joj je rekao da je Slovenija po ključu Dolanca odredila za sekretara CK SKJ i da ne može ništa - prepričava šta se tada dešavalo Mladenović.
Po povratku iz Kine, kako je Mladenoviću ispričao Titov pratilac pukovnik Dragomir Mikelić, Jovanki je odneo poklone koje joj je Tito doneo iz Moskve i Pekinga.
- Zajednički život je potrajao još mesec dana, jer je uvređeni Dolanc zbog Jovankinog otkrića iz njegove biografije odlučio da je najpovoljniji trenutak da ih rastavi. Sa njegovim predlogom da se Jovanka izoluje složili su se i ostali državni i partijski rukovodioci. Glavni i jedini razlog bilo je to što su Titu govorili da savezno rukovodstvo ne izvršava državne obaveze i ne rešava probleme, što usporava privredni razvoj zemlje. To je smetalo Dolancu i čelniku JNA generalu Nikoli Ljubičiću - objašnjava Mladenović koji je bio svedok ovih događaja i više puta razgovarao sa Jovankom Broz.
Misterija sahrane
Mladenović je po dužnosti bio prisutan tokom i posle Titove sahrane i navodi kako nema velike misterije oko toga.
- Bio sam u Kući cveća tokom cele sahrane i posle. Problem je bio što se nije odmah mogao spustiti nadgrobni spomenik težak devet tona. Zato su prvo kada je spušten kovčeg na njega stavljeni po kamen sa jedne i druge strane, kao privremeno rešenje. Iz tehničkih razloga nije mogla ni da se napravi betonska ploča. Misterija je nastala i što je tokom spuštanja kovčega u grob iznenada prekinuto snimanje, jer je Vili Bukvić koji je dežurao u civilu preneo takvo naređenje kamermanima. Čim je završena sahrana, odmah su stupili u rad inženjerci, koji su ogromnom dizalicom koja je bila iza kuće otpočeli radove - objašnjava Mladenović koji je bio prisutan, zajedno sa generalom Rajkom Maričićem, komandantom Gardijske brigade. Prvo su skinuli veću površinu krova Kuće cveća, a onda dizalicom podigli oba kamena sa groba i stavili mermernu ploču.
Otmica resora
Takvo ponašanje prema Jovanki Broz ima svoju predistoriju. Problemi nastaju posle usvajanja Ustava iz 1974. godine, koji je od SFRJ praktično napravio konfederaciju, jer su republike imale mnogo šira ovlašćenja.
- Tito je odbio da potpiše novousvojeni Ustav, pa je 12 dana kasnije to učinio Mika Špiljak, predsednik Veća naroda skupštine SFRJ. Tada je i Tito izabran za doživotnog predsednika SFRJ, čime je kako mi je pričao Mikelić, Tito bio iznenađen. Savezni rukovodioci su takođe od maršala preuzeli deo obaveza, pa je Dolanc preuzeo partijski rad, general Ljubičić JNA, a Miloš Minić inostrane poslove. Tito se sa Jovankom dogovorio da ona preko svojih poznanika sazna više o stanju u zemlji, privredi i ustanovama - objašnjava Mladenović.
Saznanja su bila zabrinjavajuća, gomilale su se nove poteškoće koje su usporavale razvoj zemlje. O tome međutim savezni rukovodici nisu Titu govorili.
- Kada je video da ga najbliži saradnici obmanjuju, Tito ih je propitivao o poteškoćama u privredi i društvu, pa su oni ubrzo shvatili da informacije do njega dolaze preko Jovanke. Tako su prema njoj razvili podozrenje i mržnju. Već u prvoj polovini 1975. godine grupa saveznih rukovodilaca je otputovala u Igalo gde su se Tito i Jovanka odmarali, kako bi razgovarali o njenom odnosu prema njima. Kako mi je ispričao Titov pratilac major Blagomir Marić, on je Jovanku iz Igala otpratio do školskog broda Galeb gde je održan sastanak na kom su bili Dolanc, Petar Stambolić, Đuro Pucar Stari i još neki. Odlučili su da Jovanka u pratnji Titovog lekara dr Aleksandra Matunovića ode na ispitivanje na VMA u Beogradu. Tom Matunoviću je inače kasnije zabranjen ulazak u rezidenciju u Užičkoj i u kabinet na VMA zbog ponašanja, o čemu ne bi sad pričao. Ona je iste večeri posle razgovora sa Titom odletela za Beograd i naravno nije išla na ispitivanja na VMA. Tito i Jovanka su uprkos svemu nastavili zajedno da odlaze na Brione i druga mesta u Jugoslaviji - dodaje Mladenović koji ih je kao pripadnik Oficirskog bataljona Garde pratio na putovanjima po SFRJ.
Zabrana generala
Maršal Tito je poslednju novu 1980. godinu dočekao u Karađorđevu. Pukovnika Marića je poslao u rezidenciju u Beograd da odnese poklone Jovanki i čestitku za Novu godinu. Tri dana kasnije je Jovanka čula da je Tito Plavim vozom prebačen na lečenje u Klinički centar u Ljubljani.
- Kako mi je ispričala, odmah je pokušala da uspostavi vezu sa Brdom kod Kranja, ali joj se niko od lekara nije odazvao. Prema rečima Dese Macure, koja je od marta 1953. godine radila u telefonskoj centrali kabineta predsednika na Dedinju, ona je odmah iz Slovenije dobila obaveštenje da je general armije Nikola Ljubičić naredio da se Titovoj supruzi više ne daje telefonska veza sa Slovenijom - prepričava ove događaje Mladenović.
Drama Jovanke Broz počinje odmah posle Titove sahrane, kojoj je prisustvovala samo zbog insistiranja Indire Gandi, premijerke Indije, njene velike prijateljice.
Pretnje pištoljem
- Dan posle Titove sahrane u rezidenciji u Užičkoj prestalo je stalno dežurstvo i dovoz namirnica. Jovanki je u to vreme pomagala najmlađa sestra Nada koja je svakodnevno snabdevala do jula 1980. godine. Kako mi je Jovanka pričala, tokom dve noći primetila je sa prozora spavaće sobe svetlo u prizemnoj zgradi pored rezidencije. Jednu noć je izašla i došla do vrata te zgrade odakle je u mraku posmatrala šta se dešava. Unutra su bili članovi komisije koja popisuje Titove predmete i poklone, koji su po mraku i bez njenog znanja preturali po stvarima. Najgore se ponašao Dragoljub Stavrev, potpredsednik Savezne vlade. Ponašao se siledžijski kako mi je pričala Jovanka i tražio da se iseli iz rezidencije. On je krajem jula 1980. godine došao jedno veče u rezidenciju i sa oružjem u rukama joj rekao da odmah napusti rezidenciju ili će biti ubijena. Usred noći sa ličnim stvarima koje je mogla da spakuje u kofer prevezena je u vilu u Bulevaru mira 75, gde joj je bio smeštaj do kraja života. Sa terase ove vile, verovatno kao znak osvete, videli su se Stari i Beli dvor u kojima je sa Titom provela 28 godina života - prepričava Mladenović šta mu je Jovanka pričala tokom viđanja poslednjih godina života.
Nekoliko godina kasnije za Jovanku je sazidana nova vila na uglu Užičke i Lackovićeve ulice u koju je ona odbila da se preseli i ostala da živi u Bulevaru mira 75, gde je i dočekala smrt.
Tito u Jasenovcu
Mnoga dešavanja iz perioda Titove vladavine ostala su nepoznanica u javnosti. Jedna od tih je i navodno odbijanje Tita da poseti koncentracioni logor u Jasenovcu, što mu se najviše zameralo među Srbima.
- Ja sam bio sa Titom kada je posetio Jasenovac. To je bilo 1966. godine, vraćali smo se Plavim vozom, kada smo iznenada stali u Slavonskom brodu i počeli da se iskrcavamo iz vozila. Rekli su mi da budem u pratnji maršala i Jovanke. Spomenik u Jasenovcu je tek bio završen i nije zvanično otvoren. Bio sam u pratnji Tita i Jovanke, sa kojima je bio general Milan Žeželj, tadašnji komandant Garde. Odvezli smo se do Jasenovca i Tito i Jovanka su obišli spomenik i stratište. Zašto Tito posle više nikada nije obišao Jasenovac? Pa možda će vam zvučati čudno, ali Tito nikada nigde nije išao ako nije zvanično pozvan. Međutim poziv da poseti Jasenovac nikada nije dobio - objašnjava Mladenović.