Ubijene prekrio opšti zaborav
Predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Jermenijom narodni poslanik Aleksandar Čotrić smatra da Srbija treba da se ugleda na ovu kavkasku zemlju u pogledu kulture sećanja i načina obeležavanja stradanja sunarodnika u Prvom i Drugom svetskom ratu.
- Srpske žrtve iz dva svetska rata u proteklom veku nisu popisane. Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu uspostavljen je tek 2011. godine i obeležava se veoma skromno. Ni danas u Beogradu nema memorijalnog centra podignutog našim ubijenim sunarodnicima poput izraelskog Jad Vašema ili jermenskog Cicernakaberda - napisao je Čotrić u autorskom tekstu u "Politici".
Navodili Srbe kao zločince
- Na globalnom forumu u Jerevanu Srbe niko nije pominjao kao žrtve genocida, a naš narod od nekoliko govornika, nažalost, navođen kao primer onih koji su činili zločine u ratovima devedesetih godina prošlog veka - kaže Čotrić koji je proteklih dana boravio u Jerevanu.
Nedavno obeležavanje (24. aprila) stogodišnjice genocida nad Jermenima u Prvom svetskom ratu i žestoko odbijanje Turske da prihvati da je Otomanska imperija s početka 20. veka počinila genocid nad Jermenima, otvorilo je i pitanje u domaćoj javnosti koliko se o srpskim žrtvama iz dva velika rata zna u svetu.
Čotrić zamera što u Beogradu ne postoji spomenik ubijenima na teritoriji NDH, što nema ulice ili trga koji bi bio nazvan po žrtvama Jasenovca, te da smo dobrim delom i sami krivi što se srpske žrtve ne pominju.
- Osim Zafranovićevog "Krv i pepeo Jasenovca" o ovom logoru nije snimljen nijedan dokumentarni ili igrani film - tvrdi ovaj poslanik SPO.
A kako to radi Jerevan? Do sada su 24 države u svetu priznale da je nad Jermenima počinjen genocid. Jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva ove zemlje jeste da se taj broj stalno povećava, a nedavno je i papa Franja ovu tragediju nazvao "prvim genocidom 20. veka", dok je Turskoj otežan put ka EU i zbog neprihvatanja uloge Otomanske imperije u stradanju hrišćanskih Jermena.
Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da Srbija o stradanju svog naroda govori samo u vreme okruglih godišnjica i u vremenu kada su političari prisutni na obeležavanju.
Pročitajte još:
* Svest o Jasenovcu trasira budućnost
* "Hrvati su legitimno želeli državu, a desio se Jasenovac"
- Ne postoji metodološki pristup iako postoje institucije koje se bave ili su se bavile prikupljanjem podataka o žrtvama. To što se poteže s vremena na vreme je u političke svrhe i prema mom mišljenju, predstavlja više fascinaciju žrtvama umesto da se izvuku pouke iz događaja koji su doveli do stradanja - kaže Dimitrijević za "Vesti".
Ugledati se na druge
Ideja da Srbija treba da ima svoj Jad Vašem, mesto na kojem su popisana sva imena žrtava holokausta, ponovo je otvorena i nakon slika impresivnog jermenskog Memorijalnog centra u Cicernakaberdu...
