Utorak 28.04.2015.
08:44
J. Arsenović - Vesti

Ubijene prekrio opšti zaborav

Tanjug
Srbija da se ugleda na druge: Komemoracija žrtvama genocida u Jermeniji

- Srpske žrtve iz dva svetska rata u proteklom veku nisu popisane. Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu uspostavljen je tek 2011. godine i obeležava se veoma skromno. Ni danas u Beogradu nema memorijalnog centra podignutog našim ubijenim sunarodnicima poput izraelskog Jad Vašema ili jermenskog Cicernakaberda - napisao je Čotrić u autorskom tekstu u "Politici".

Navodili Srbe kao zločince

- Na globalnom forumu u Jerevanu Srbe niko nije pominjao kao žrtve genocida, a naš narod od nekoliko govornika, nažalost, navođen kao primer onih koji su činili zločine u ratovima devedesetih godina prošlog veka - kaže Čotrić koji je proteklih dana boravio u Jerevanu.

Nedavno obeležavanje (24. aprila) stogodišnjice genocida nad Jermenima u Prvom svetskom ratu i žestoko odbijanje Turske da prihvati da je Otomanska imperija s početka 20. veka počinila genocid nad Jermenima, otvorilo je i pitanje u domaćoj javnosti koliko se o srpskim žrtvama iz dva velika rata zna u svetu.

Čotrić zamera što u Beogradu ne postoji spomenik ubijenima na teritoriji NDH, što nema ulice ili trga koji bi bio nazvan po žrtvama Jasenovca, te da smo dobrim delom i sami krivi što se srpske žrtve ne pominju.

- Osim Zafranovićevog "Krv i pepeo Jasenovca" o ovom logoru nije snimljen nijedan dokumentarni ili igrani film - tvrdi ovaj poslanik SPO.

A kako to radi Jerevan? Do sada su 24 države u svetu priznale da je nad Jermenima počinjen genocid. Jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva ove zemlje jeste da se taj broj stalno povećava, a nedavno je i papa Franja ovu tragediju nazvao "prvim genocidom 20. veka", dok je Turskoj otežan put ka EU i zbog neprihvatanja uloge Otomanske imperije u stradanju hrišćanskih Jermena.

Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da Srbija o stradanju svog naroda govori samo u vreme okruglih godišnjica i u vremenu kada su političari prisutni na obeležavanju.

- Ne postoji metodološki pristup iako postoje institucije koje se bave ili su se bavile prikupljanjem podataka o žrtvama. To što se poteže s vremena na vreme je u političke svrhe i prema mom mišljenju, predstavlja više fascinaciju žrtvama umesto da se izvuku pouke iz događaja koji su doveli do stradanja - kaže Dimitrijević za "Vesti".

Ugledati se na druge

Ideja da Srbija treba da ima svoj Jad Vašem, mesto na kojem su popisana sva imena žrtava holokausta, ponovo je otvorena i nakon slika impresivnog jermenskog Memorijalnog centra u Cicernakaberdu...




 

2020 © - Vesti online