Ruski u srcu, nemački u džepu
Još se mnogi od nas prisećaju priča svojih roditelja koju su njima pričali njihovi roditelji: "Idi dete kud ide većina sveta i nećeš pogrešiti." Svet se na tumbe okrenuo, ali roditeljsko razmišljanje je nepromenjeno, čvrsto stoji kao dorski stub. U erskoj prestonici deca sve više uče nemački jezik, jer njihovi roditelji veruju u novu nadu, u put ka obećanoj zemlji, sreći u Evropskoj uniji u kojoj Nemačka ekonomskom čizmom trese i zavodi finansijsku i ekonomsku disciplinu.
Aforističar bi rekao: "Narod je kao brašno u tegli. Okreću ga i prevrću na sve četiri strane sveta." Posle završetka Drugog svetskog rata ruski jezik je gospodario u našim školama. Potom, engleski ga je istisnuo da bi uzeo primat, ali sada nemački ga izbacuje, polako ali sigurno. U užičkoj najstarijoj školi, "Prvoj osnovnoj školi kralja Petra Drugog", već osmu godinu uči se nemački jezik. Od petog do osmog razreda sada u školi nemački uči 533 učenika, što je više od polovine ukupnog broja učenika (1.020).
Pilot projekat
Ideju da se nemački uči u ovoj školi iznedrila je Slobodanka Mira Stanković Ćirković, višegodišnja predsednica Kola srpskih sestara u Užicu. Podršku za svoju ideju Mira je dobila od svog sina Stanka Stankovića Ćirkovića koji više od petnaest godina živi i radi u Nemačkoj. I Mira i njen sin Stanko želeli su da pomognu deci da bi sa znanjem nemačkog jezika lakše obezbedili egzistenciju.
Stanko je ostvario kontakte sa nadležnim institucijama i Ambasadom Nemačke u Beogradu i užička osnovna škola je ušla u program Dojče šprah diplom. Program funkcioniše u Nemačkoj preko 40 godina i on je pod kontrolom Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstava kulture svih saveznih država u Nemačkoj a zasnovan je na povezivanju škola u interaktivni sistem obrazovanja. U Srbiji se ostvaruje u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije. Suština programa jeste da se posle učenja jezika u osnovnoj školi izučavanje programa nastavi u srednjoj. U užičkoj gimnaziji nemački se uči u šest odeljenja, a izučava se i u Ekonomskoj školi. Oko 300 učenika uči nemački jezik u užičkim srednjim školama.
- Učenje nemačkog jezika pokazao sa kao dalekovid potez za našu školu. Potrebe mladih za tim jezikom su, čini mi se, sve veće. Neki ga koriste za studije u Beču i drugim gradovima nemačkog govornog područja. Sve češće se pojavljuju konkursi za zdravstvene radnike u Nemačkoj. Užički kraj ima poslovnih kontakata sa nemačkim privrednicima. Zbog mogućnosti da u našoj školi uče nemački jezik, u školu se sve češće upisuju učenici iz udaljenih delova grada. U poslednje vreme nastavnici akcenat stavljaju na konverzaciju. Naši đaci se na nemačkom dopisuju sa vršnjacima mejlom i Fejsbukom. Na takmičenjima naši učenici postižu zapažene rezultate pa su i roditelji i učenici zadovoljni - ističe Nikola Bacetić, direktor škole.
Koordinator projekta za užički region je profesorka nemačkog jezika u "Prvoj osnovnoj školi kralja Petra Drugog" Sonja Marković. Užička škola je ušla prva u pilot projekat sa beogradskom osnovnom školom "Drinka Pavlović", a njim je sada obuhvaćeno 20 škola u Srbiji. U užičkom regionu nemački se uči u školama u Bajinoj Bašti, Arilju, Požegi, Priboju i Prijepolju.
Diploma za brak
- Iza projekta stoji Regionalni biro za jezičku saradnju, odnosno školovanje u jugoistočnoj Evropi. Učenje drugog stranoj jezika se ne nastavlja u srednjoj školi i to je ozbiljan problem našeg školstva. Ovim projektom, ono što je naučeno u osnovnim školama proširuje se tokom gimnazijskog školovanja. Cilj je da se posle osmogodišnjeg učenja nemačkog jezika polaže zahtevan B1 ispit. Nakon završetka osnovne škole polaže se besplatan ispit, a kandidati koji ga polože dobiće jezičku diplomu koja im može poslužiti za sklapanje braka ili dobijanje vize duže od tri meseca - kaže profesorka Sonja Marković.
Letnji kamp u Somboru
Udruženje Nemaca "Berhard" iz Sombora u letnjim mesecima o svom gradu održaće letnji kamp na kome će 30 učenika obučavati devet profesora među kojima će biti i Sonja Marković i gde će proširiti znanja stečena u redovnom školovanju.
U gradu na Đetinji rade samo tri profesora nemačkog jezika, a pored njih zaposlenje bi moglo da dobije još nekoliko. U osnovnoj školi "Slobodan Sekulić" razmišljaju da povećaju broj odeljenja, dok u Medicinskoj školi se pripremaju za ovaj projekat, ali problem je nedostatak kadrova koji je na evidenciji ovdašnje Nacionalne službe za zapošljavanje okarakterisan kao deficitaran.
Nova domovina
- Moja ideja potpomognuta angažovanjem moga sina Stanka da spoji novu domovinu Nemačku sa svojom otadžbinom Srbijom daje dobre rezultate. Cilj Kola srpskih sestara je da pomaže ljudima, jer želimo dobrim delima da usrećimo ljude i da kod ljudi pobudimo želju da pomognu drugima da bi ovaj svet bio bolji i lepši - rekla je Slobodanka Mira Stanković Ćirković koja je u poseti sinu u Nemačkoj.
Svake godine ove ispite polaže više od 14.000 učenika u više od 50 zemalja sveta. Nemačka ambasada je školi donirala lap top, projektor, zvučnike, fotokopir aparat, a učenici sedmog razreda dobili su besplatne udžbenike. Donacije su skromne s obzirom na ono što nemačka država u narednom periodu može da dobije, a to je kvalifikovana i obrazovana radna snaga sa znanjem nemačkog jezika.
