Nađa, čekamo te na premijeri!
Najpozitivniji događaj u 2014. godini bila je aukcija sportskih dresova koju je napravio mladi Beograđanin Jovan Simić radi pomoći tada devetogodišnjoj Nađi Novaković, koja boluje od teške bolesti matičnih ćelija mijelodisplastičnog sindroma - refraktorne citopenije. Bolest joj je otkrivena u junu 2013. godine, a može da se izleči samo transplantacijom koštane srži.
Troškovi operacije koja može da se obavi samo presađivanjem koštane srži na Univerzitetskoj klinici u Frajburgu iznose 300.000 evra. Prvi koji je na Nađin apel za pomoć reagovao bio je Jovan Simić, koji je taj oglas video na zidiću svoje nekadašnje osnovne škole "Ivo Andrić" u Beogradu, a koju i Nađa pohađa.
Rešio je da organizuje aukciju svojih kolekcije fudbalskih dresova i tako uloži za pomoć maloj Nađi ono najvrednije što ima. Nadao se da će prikupiti bar 300 evra, ali njegov humani gest prepoznali su mediji, odjek u javnosti je bio takav da je pokrenut talas dobročinstva na čelu sa Jovanom.
Naslov filma
- Postoje situacije koje ne možete da kontrolišete, a pitanja se ređaju. Deca obično roditeljima postavljaju neugodna pitanja, ali ovo pitanje je bilo neminovno u Nađinom slučaju. Postavila ga je onako detinje iskreno, kada je videla koliko se ljudi odazvalo da joj pomognu - objašnjava naslov filma "Šta ako ne preživim?" reditelj Uroš Maksimović.
Dana 28. aprila u školi "Ivo Andrić" veliki broj ljudi, poznatih i nepoznatih, svi sa jednom željom, da pomognu Nađi kupovinom dresova, prikupio je 60.000 evra. Akcija se nastavila, pa je naredna aukcija bila u Novom Sadu gde je sakupljeno 20.000 evra.
Ne sme da se zaboravi
Ali, nakon samo nekoliko dana Srbiju su zahvatile nezapamćene poplave. Tako su glavni junaci ovog događaja otišli u zaborav. Ipak, neko nije želeo da ostane izbrisan gumicom. O Nađinoj, ali i Jovanovoj sudbini snima se dokumentarni film "Šta ako ne preživim?".
- Mislim da ovako nešto ne sme da se zaboravi, kao ni Jovanov poduhvat koji je zbog pomoći ovoj devojčici dao ono najvrednije što je imao i ujedno uspeo da animira srpsku javnost da pomogne. Nađa je još uvek u bolnici u Nemačkoj gde se oporavlja od druge transplantacije koštane srži jer prva nije uspela. Mislim da je filmski zapis da se ispriča ova nesvakidašnja topla priča, koja se izrodila u veliko prijateljstvo, velika dragocenost - kaže za "Vesti" mladi reditelj Uroš Maksimović, i dodaje da film prati Nađin i Jovanov život tih deset dana od beogradske do novosadske aukcije.
Takođe, posetili su Nađu i njenu porodicu u Frajburgu i snimali kako teče njen oporavak posle nekoliko meseci od prikupljanja novca. Uroš Maksimović kaže da je imao potrebu da o ovom događaju da svoj doprinos u onome za šta se školovao.
Montiranje krajem marta
- Pokušaću ljudima uverljivo da prikažem kako se sve odigralo jer mislim da se desilo nešto što niko nije očekivao da može da se desi. Pogotovo posle toliko loših reči u medijima povodom malverzacije u vezi novca za humanitarne fondove. Ovde je nastao sistem van sistema i to zahvaljujući ljudima koji su ga činili.
Za sada, kako kaže, film nije kompletno snimljen, ali do kraja marta se ulazi u montažu i tada će se videti kakav će priča dobiti konačan oblik.
- To i jeste čar dokumentarnog filma. Nedostaju nam i finansije da ispratimo sve do kraja, ali nadamo se najboljem. U iščekivanju smo odluke konkursne komisije Ministarstva kulture i nadamo se da će naša priča biti prepoznata i da će dobiti podršku - kaže Uroš Maksimović, pored kojeg su saradnici direktor fotografije Igor Marović i producenti Boško Savković i Vladimir Kadžlonjic.
- Naravno, nadamo se Nađinom potpunom oporavku. Zato smo joj na knjizi koju smo joj poklonili napisali: "Stojiš na mračnoj pozornici. Pale se svetla samo za tebe. Kroz osmeh nam se obraćaš, gromoglasno i snažno. Tvoj glas je bitan i reči su važne. Čekamo te na premijeri!"
Probudio Srbiju, ostao bez posla
U tih 10 dana između dve aukcije, Jovanu Simiću, koji je tada imao 21 godinu, život se potpuno preokrenuo. Ovaj mladić, student Visoke poslovne škole i tada radnik jednog kineskog restorana koji je svima održao lekciju iz humanosti i nesebičnosti, probudio je Srbiju, ali je ostao bez posla. Kaže, sam je kriv, jer nije uspeo da uskladi obaveze. Razume poslodavca, ali nije mu žao jer je uradio nešto gde ga je srce vodilo. Ono što je tužno jeste da ovakav mlad čovek, sa dokazanim kvalitetom, ni danas nema posao u Srbiji.
