"Vesti" u Smederevu: Zarđali grad veruje u čudo
Nekad najveći srpski izvoznik čelika, smederevska Železara, koja je u više mahova menjala imena i vlasnike, ni posle višenedeljnih pregovora između državnog vrha Srbije i američkog Esmarka - nije prodata! Srpski premijer Vučić je objasnio razloge odbijanja Esmarkove ponude nedostatkom garancija za nastavak rada Železare kada se potroše rezerve sirovina, ali i nedostatkom garancija da neće biti otpuštanja radnika.
Tri dana kasnije reporterska ekipa "Vesti" je posetila grad gvožđa i grožđa i njegove takoreći puste centralne ulice. Tek tu i tamo poneki prolaznik...
- Razočarani, uplašeni i nesigurni, to smo danas mi Smederevci. Očekivanja su nam bila velika! Uzdali smo se u Esmark, a šta nas čeka, ne znamo! Smederevo zavisi od rada i prodaje Železare. U fabrici čelika i lima je zaposleno više od 5.000 ljudi, a kada se taj broj pomnoži sa tri ili četiri člana porodice, kao i sa firmama koje sarađuju sa Železarom, onda je broj onih koji žive od ovog nekadašnjeg giganta, mnogostruko veći - kaže Bojan Maričić, zaposlen u Osnovnom sudu u Smederevu.
Zubato sunce, neraspoloženi prolaznici, poluprazne kafane i nekoliko pasa lutalica na smederevskom trgu. Uz izvinjenje, Smederevci izbegavaju razgovor, ali žustro demantuju priču da se železara gradila po Titovoj naredbi. Objašnjavaju da je industrijalizacija Smedereva počela izgradnjom livnice daleke 1879. godine, a 1913. godine je izgrađena železara.
Giganti na kolenima
Zbunjeni smo, strah nas je od neizvesnosti, ali nismo mi jedini e smatram da je to simptomatično samo za Smederevo, već je karakteristika za sve gradove Srbije koji su nekada bili moćni privredni giganti, kaže Dragomir Đurđević. On dodaje da su isto prošli i Kraljevo, Valjevo, Kragujevac, Niš...
- U svom poslovanju železara je imala uspone i padove. Poslednje tri godine smo na belom lebu i zato smo polagali nade u dogovore Esmarka i srpskog vrha. Utoliko je veće razočarenje, mada je pametnije što se odustalo od prodaje koja bi bila štetna - smatra Damir Antonijević (43), vozač Laste.
Miloš Lazić (45) radi u Železari, oženjen je i ima tri sina.
- Kod nas se u kući poslednjih dana samo pričalo o prodaji Železare. Bili smo zatečeni informacijom da nije postignut dogovor sa Esmarkom, ali šta da se radi, nije tragedija. Bolje je što nas nisu prodali, ako je tačno ono što smo čuli od srpskih čelnika, odnosno da bismo pod Esmarkom kroz godinu dana ostali bez posla i kapitala - kaže Lazić.
U polupraznim kafićima načičkanim duž glavne smederevske ulice Kralja Petra sede mladi, nezaposleni ljudi. Čitaju novine, popunjavaju tikete, a posle podne im se pridružuju penzioneri, nekadašnji radnici Železare. Neraspoloženi su i zbunjeni priznajući da su očekivali mnogo više.
- Kako se kalio čelik i spasavala Železara, ostaće zapisano u istoriji ovog grada. Železara je često nepravedno označavana kao gubitaš, mada je poslovala i u vreme sankcija. Smederevo je nekada bio lepši i sigurniji grad, ali sve se promenilo, ne samo kod nas, već i na Balkanu i u svetu. To je tako. Ovo je samo još jedna kriza koja će proći - optimistički kaže Dragomir Đurđević (60) koji je dobar deo života proveo radeći u železari.
Da li će i kada kriza proći ne znamo, ali Smederevcima i ne ostaje ništa drugo do nade.
Podgrevane lažne nade
- Iako sam po rođenju Vranjanka, suprug i ja smo kupili kuću u Smederevu, gradu koji je za nas bio simbol pravog raja. Živim u Švajcarskoj, u Lucernu, radim po ceo dan. Prema onome koliko znam, Smederevcima su dugo podgrevane lažne nade o idealnoj budućnosti i zato su sada toliko uplašeni - kaže Bosiljka Heberli (54) koja je pre 15 godina postala stanovnik Smedereva.
