Miroslav iz Rekovca izrodio Evropu
Miroslav Ćupić iz Rekovca, koji je radio sa sada pokojnim ocem Ljubišom na građevinama, 70-ih godina prošlog veka sreću je okušao u Švajcarskoj. Međutim, pošto je to bilo vreme krize, nije uspeo da nađe dobar posao u ovoj zemlji pa je 1972. godine kada je imao 22 godine, preko Biroa za zapošljavanje dobio posao u Sašou u Pežoovoj livnici u Francuskoj.
Miroslav se tri godine kasnije oženio Francuskinjom Daniel sa kojom je izrodio: Sonju, Nikolu, Sandru, Mikajla, Aleksandra, Davida i Marka, koji je 22 godine mlađi od Sonje. Godine 1997. kupili su kuću u Betaknuru.
Zoo vrt ispred kućeDaniel sada ređe dolazi, jer ima veliku obavezu oko osmoro unučadi. Ali, pošto mnogo voli životinje, u Francuskoj imaju mali zoološki vrt sa 140 ptica, dva psa, tri mačke, nekoliko veverica i dva velika akvarijuma sa raznim ribicama. |
Zanimljivo je da njihovi potomci žive u prečniku od petnaestak kilometara i da se svi odlučno slažu iako su im supružnici različite nacionalnosti. Sonja u Betankuru živi sa suprugom Mariom Panzaresom, Portugalcem po poreklu, s kojim ima ćerku Amandin, Nikola je u Etimonu sa suprugom Senil, Italijankom, sa kojom ima sinove Floriona i Tea. Sandra živi u Lugu sa Špancem Romealdom Pozvelom, sinovima Evanom i Leom i ćerkom Ivanom, Mikajlo je oženjen sa Oreli, koja po majci ima špansko, a po ocu francusko poreklo, sa kojom ima ćerku Emi i sina Natana sa kojima živi u Odenkuru, a Aleksandar živi sa Francuskinjom Stefani.
Miroslav se penzionisao prošle godine, ali se nije vratio u zavičaj. Trenutno je u Rekovcu, jer brine o majci Nadi, koja ima 90 godina, ali i da bi sredio porodičnu kuću kako bi svako njegovo dete imalo svoju prostoriju u koju može uvek da dođe.
- U Pežou sam radio obradu, bio vozač i varilac, ali nikada nisam radio na livenju. Rad se tamo dobro plaćao. Pripadam generaciji koja je stekla radnu naviku još u detinjstvu, za razliku od današnjih mladih koje roditelji savetuju da uče školu da se ne bi mučili. Snašao sam se prve nedelje, jer sam dobro igrao fudbal i odmah sam ušao u selekciju Pežoa. Tada je mnogo više novca ulagano u sport - kaže Miroslav.
On dodaje da je Daniel, iako je gradsko dete, naučila da radi sve seoske poslove, čak i da sakuplja seno. Kada dođu u Srbiju ona odmah ode da obiđe i istimari krave, a naš sagovornik ne uđe u staju i po nedelju dana. Daniel sada ređe dolazi, jer ima veliku obavezu oko osmoro unučadi.
Redovni čitalac "Vesti"Miroslav čita "Vesti" od samog početka. Žao mu je što ne može da ih kupi dok je u Srbiji. |
- Mislim da je vreme kada sam otišao bilo gore nego danas. Ali, ko god radi, ne prosi, već ima. Doduše, ovde se retko ko obogatio od poštenog rada. Tamo je sigurnije, naročito zbog penzije. Nije korektno što se ljudima koji su ceo svoj radni vek radili, sada smanjuju penzije - kaže Miroslav.
On dodaje da su se mnogi vratili u Srbiju, jer je, na primer, onda bila plata 1.200 nemačkih maraka, dok su u inostranstvu mogli da zarade 1.500 maraka. Neki su kupili traktore i vratili se na imanje. Drugi su kupili automobile i vratili se u Srbiju da taksiraju.
- Sada je pet puta skuplje da se dođe nego ranije. O maltretiranju na granici da i ne pričam. Ne znam šta se to radi. Jednom sam putovao sa Nikolom. Bili četvrti na redu. Carinici su odjedanput isključili terminale. Čekali smo dva sata. Zbog toga će druga i treća generacija Srba da se otuđi od domovine, jer neće da trpe to maltretiranje. Osim toga, ovde nikakve sigurnosti nema - ocenjuje Miroslav.
