Vlada štedi na sirotinji
Iako spadaju među najsiromašnije u Evropi građane Srbije čeka jesen sa dodatnim stezanjem kaiša, jer bi uskoro trebalo da zažive mere štednje koje Vlada Aleksandra Vučića već mesecima najavljuje.
Nakon sastanaka sa predstavnicima sindikata i Unijom poslodavaca u nedelju, kao i jučerašnjeg sa stalnim predstavnikom MMF-a u Srbiji Deheng Kimom, premijer još nije izašao u javnost sa konkretnim merama štednje. Prema nezvaničnim informacijama, ta "gorka" pilula istine biće saopštena posle Vučićevog povratka iz Kine u kojoj će boraviti u zvaničnoj poseti od 10. do 12. septembra.
Do sada se u javnosti spominjalo nekoliko varijanti moguće štednje, ali je u svakoj od njih smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru neizbežno, samo još nije odlučeno u kom procentu i koje će plate biti zaobiđene od ovog "rezanja".
Na rubu egzistencijeKolika su socijalna raslojavanja vidi se na svakom koraku, od škole do parkova gde šetaju najstariji sugrađani. Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u Srbiji je nešto više od 1,7 miliona penzionera i dok njih nekolicina prima po 115.000 dinara penzije gotovo pola miliona prima minimalac, odnosno nešto više od 13.000 dinara, a oni koji su otišli u penziju kao poljoprivrednici imaju za tri hiljade dinara manja i od ove najniže. |
Ekspertski i realniji deo izvršne vlasti zalaže se za to da sve plate iznad 30.000 dinara budu umanjene, dok funkcioneri - političari, svesni koliko su to nepopularne mere, smatraju da je 45.000 dinara donja granica zarada koje treba smanjiti.
Za sada nije jasno ni koliko će biti to umanjenje: da li deset, 15 ili 20 odsto, kao i da li će procenat biti jednak za sve ili će se ići na linearno smanjenje. Odnosno, zaposlenima koji imaju 45.000 plata bi bila umanjena za deset, onima koji imaju 80.000 za 15, a za one koji imaju 145.000 za 20 procenata.
Ministar rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je juče da će se Vlada ne boji mera štednje, ali da će voditi računa o interesima građana i privrede.
"Mi ćemo štedeti gde god možemo, naravno, uvek vodeći računa da onima kojima je najteže ne bude još teže, nego što je sada", poručio je Vulin.
S obzirom da penzioneri spadaju u siromašniji deo srpskog društva u Vladi Srbije razmišljalo se i o varijanti da se ne ide na njihovo umanjenje. To je, međutim, malo verovatna opcija, imajući u vidu manjak u budžetu i brojnost najstarijih sugrađana
Šta će reći Ustavni sudOno što bi dodatno otežava odluku Vlade Srbije, jeste kakav će stav zauzeti Ustavni sud Srbije prema uvođenju tzv. solidarnog poreza, što je bilo drugo ime za prethodno smanjenje zaposlenih u javnom sektoru. Ukoliko ta mera bude proglašena neustavnom, Vlada će morati da angažuje najbolje pravnike kako bi najavljene mere zaobišle ovakvu ocenu i eventualna kasnija potraživanja oštećenih građana.
|
(1,7 miliona) za čija se primanja na godišnjem nivou izdvaja više od četvrtine novca iz državne kase. Zato je izvesno da će i penzijama uslediti kresanje samo je neizvesno u kom procentu i da li će donja granica na koje se odnosi umanjenje biti 25.000 dinara.
Opozicija kritikuje izvršnu vlast, optužujući je da ne samo što još nije izašla sa rebalansom budžeta pred poslanicima, već da nema ni naznaka kojim će se merama smanjiti budžetski manjak.
- Vlada je radila samo na marketingu, ali ne i na smanjenju budžetskog deficita - izjavio je juče poslanik Nove demokratske stranke Janko Veselinović.
Meteorolozi najavljuju blagu zimu, ali sudeći prema merama štednje u najavi, građani Srbije će uglavnom biti na programu "smrzavanja", a pojedini na "dubokom smrzavanju". Beda i krajnje siromaštvo sada se mogu videti u sve većem broju u gradovima širom Srbije, gde se nekada pripadnici srednjeg sloja više ne libe da pretražuju po kontejnerima ili prose na ulicama. I podaci Kancelarije EU za statistiku (Eurostat) govore o toj surovoj realnosti današnje Srbije.
Prema koeficijentu ekonomske nejednakosti od 38 poena u 2013. godini, Srbija je zvanično najsiromašnija u Evropi, a pored Makedonije i država s najvećim porastom ekonomske nejednakosti na Starom kontinentu.
Eksperti po meri MMFFiskalni savet je ranije istakao da je smanjivanje svih plata i penzija jedna od ključnih mera da bi se izbegao bankrot. Prema njihovoj računici, sve penzije i plate u javnom sketoru moraju da budu umanjeni za 15 odsto. Ukoliko bi taj procenat bio manji, recimo za 10, ocenjuju ekonomski stručnjaci iz FS, moralo bi uslediti povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) za dva odsto što znači nova poskupljenja roba i usluga. |
