Prazni zidovi puni očajnika
Voda iz Obrenovca je otišla, ali je ostao mulj. Vlast je kategorisala štetu, ali žitelji Mesne zajednice Belo Polje, iz najnižeg dela naselja Šljivice, smeštenog između Obrenovca i Kolubare, oni koji su bili prvi na udaru bujica i najviše stradali, tvrde da je kategorizacija neprofesionalna i autsajderska!
Kiša ih svako malo napada i više ne znaju kom Bogu da se mole. Nesrećni ljudi novac od države još čekaju, a u međuvremenu sami pokušavaju da poprave štetu! Ipak, to je nedovoljno i imaju osećaj da su ih svi zaboravili, pa su se u očaju obratili "Vestima".
- Obišli smo čelnike lokalne i gradske vlasti, brojne medije, da se požalimo da ništa od humanitarne pomoći nismo dobili i da pitamo zašto su nas svi zaboravili, ali svuda smo naišli na zid ćutnje! Osnovali smo i Udruženje građana Šljivice MZ Belo Polje, da bismo se lakše izborili s nepravdom, ali ne pomaže! "Vesti" su, kako smo čuli, novine istine, a i dijaspora kao i uvek kada je Srbija u nevolji svojski pomaže - kaže Milan Milenković (40), dok sedimo na verandi njegove kuće čiju lepotu je uništila voda koja je osvojila celo prizemlje i stigla do prvog sprata.
Trauma za traumom- Moj sin Jakša (14) čim počne kiša gleda u kanal i pita da li ćemo opet biti poplavljeni. Naše traume nisu završene. Poplava, evakuacija, povratak, popravke i pranje, mnogo preživljenog u malo vremena. A niko ne pita kako smo. Osećamo se zaboravljenim i odbačenim - kaže Goran Filipovac (48), radnik koji obnavlja ugovor svaka tri meseca. |
Voda je uništila fasadu, nameštaj, stolariju, elektrouređaje, kućni pribor, odeću, dečje igračke, telefone i sve ono što čini jednu domaćinsku kuću toplim porodičnim gnezdom.
- Tako je u svim kućama ovde. Nama je pretekla samo ova garnitura, jer kada sam video da voda uleće u kuću privezao sam je lancima za stubove - objašnjava Milan.
- Mi smo najviše stradali, jer smo najniže naselje. Nama je sve uništeno! Kada smo oprali i izbacili mulj, tek nas je onda uhvatila istinska muka. Ostali su nam samo potklobučeni ili od vode probušeni zidovi. Živimo s one strane ivice pristojnog i sve nam treba! I kad primimo crkavicu od plata ili penzija, odmah nešto dokupljujemo i ulažemo u popravku, ali ono što smo kućili 20 i kusur godina ne popravlja se brzo bez pomoći države i drugih. Teška vremena su, znamo, ali istina je da od humanitarne pomoći koja je stizala nismo dobili ništa - rezignirano kaže vojni penzioner Igor Ljevnaić (46), dodajući kako je, ipak, u boljem položaju od sapatnika iz Šljivice, jer makar ima sigurnu i redovnu penziju.
Svaka istina, kažu mudri ljudi, ima dve strane, zato smo pokušavali da kontaktiramo predsednika Opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića, ali u kabinetu se niko nije javljao, a njegov mobilni je bio isključen. Pokušali smo da dobijemo i centralu ove opštine, ali i tamo je bio muk.
Šta da radim sa 2.500 evra?Slavica Milenković
- Ceo život radimo i nismo socijala! Makar da smo ispravno kategorizovani, ali svrstali su nas u treću kategoriju. Sleduje nam manje od 2.500 evra, što nije ni za popravku zidova, a kućimo se ispočetka! Sve što smo snaha Milica, sin Milan i ja decenijama sticali, nestalo je s vodom. Od pomoći u Šljivice ništa ne stiže! Iz vlasti niko nije pitao šta nam treba - kaže kroz suze Slavica Milenković (60), koja je svojevremeno operisala srce i pluća. |