Da li je srpska građevina na izdisaju?
Na najvećim infrastrukturnim projektima u Srbiji rade strane kompanije, dok se domaće firme sada zadovoljavaju ulogom podizvođača.
To se reflektuje i na položaj te grane i na njen udeo u BDP-u, jer se aktivnost iz godine u godinu smanjuje za po najmanje deset odsto. Ukoliko se takva praksa nastavi, upozoravaju stručnjaci, ostaćemo bez efikasne i sposobne građevinske operative, pa će i održavanje kapitalnih objekata postati problem.
"Većinu građevinskih radova koje organizuje ili finansira država izvode strane kompanije. U ovom trenutku na našim projektima poslove su dobila preduzeća iz Italije, Španije, Grčke, Austrije, Rusije, Kine, Azerbejdžana i drugih zemalja. Ona su glavni izvođači radova, što znači da ubiru profit, dok su za podizvođače angažovali naše firme, najčešće one kojima ne moraju puno da plate. U ovom trenutku u Srbiji od 240 građevinskih preduzeća, oko 120 ne ispunjava osnovne uslove koji se postavljaju na tenderima, niti raspolažu mehanizacijom kako bi prihvatili neki, eventualno ponuđeni posao. Takve firme spuštaju cenu na tržištu, a država pomaže da se takvo stanje održi", kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.
On objašnjava da naša javna preduzeća kada biraju izvođača među učesnicima tendera koji su raspisali, najčešće opredeljuju za strane kompanije.
To pravdaju činjenicom da se ti poslovi finansiraju iz inostranih kredita, pri čemu banke kreiraju uslove tendera koje domaće firme ne mogu da ispune.
Još je drastičniji model isključivanja domaćih građevinara kada je reč o poslovima koje kreditira neka strana vlada, a to se dešava sve češće, koja tada za pozajmicu sa povoljnom kamatom postavlja uslov da izvođač radova bude njihovo preduzeće.
U sklapanju takvih aranžmana zaboravlja se "detalj" da će kredite vraćati svi građani Srbije i da će to biti mnogo teže ukoliko se oslabi čitava jedna, nekada moćna grana.
Rodić tvrdi da ukoliko se ta situacija nastavi i dalje, građevinska operativa Srbije će izgubiti čak i sposobnost da održava infrastrukturni sistem zemlje.
"Jedini način da do toga ne dođe je da naše velike građevinske firme dobiju mogućnost da rade na kapitalnim projektima i da zarade. Rad na velikim projektima u zemlji je bitan i zbog toga što tako domaće kompanije dobijaju osim profita i reference koje su im "ulaznica" za velike projekte u inostranstvu. Sada sve to ubiru strane kompanije koje rade na našim gradilištima, iako obično posao nose srpske firme", objašnjava Rodić i dodaje da zbog lošeg stanja u građevinskoj industriji sve je manje đaka koji se školuju za te poslove, pa druga opasnost koja preti je da se ostane i bez kadra koji bi eventualno mogao da učestvuje u podizanju grane.
Razlog za sve nabrojano, nastavlja Rodić, jeste to što dosad država uopšte nije obraćala pažnji na razvoj i potrebe domaće građevinske industrije.
"Veliki problem je taj što je iz celog procesa dosad bila eliminisana stručna javnost. Upravo je struka ta koja bi trebalo da ima glavnu ulogu kada se odlučuje o tome kakva pravila na tenderima treba da važe, koji kriterijumi treba da se zadovolje i šta su uslovi za dobijanje posla. Dosad to nije bio slučaj. Takođe, potrebno je prekinuti sa politikom da je jedini način za izvođenje velikih građevinskih radova zaduživanje u inostranstvu. Neophodno je da država nađe način da kapitalne radove finansira i iz domaćih sredstava. Vlada je angažovala eminentne strane savetnike, oni bi trebalo da osmisle strategiju koja to omogućava. Ali, mislim da je stvar jednostavna i da samo domaće građevinske firme moraju da imaju iste mogućnost kao i strane", kaže sagovornik Danasa.
