Čime ćemo se grejati ako potraje rat u Ukrajini?

Srbija uveze 80 odsto gasa. Bude li se nastavila ukrajinska kriza, moguć je i prekid snabdevanja preko ukrajinskog gasovoda, kojim i naša zemlja dobija taj energent.

To smo već jednom osetili. Ove zime, međutim, ne preti nam samo nestašica gasa, koja bi mogla da proizvede negativan lančani efekat. Dočekujemo je i sa deficitom u snabdevanju uglja, struje, a za mazut nemamo skladišta. Kao nikad ranije

- Spremamo se za slučaj da nas, zbog situacije u Ukrajini, u zimu pogodi kriza u snabdevanju energentima, kaže za „Blic“ ministar energetike Aleksandar Antić.

Informaciju o potrebnim bilansima u slučaju gasne krize Vlada Srbije je najavila, ali je još nije usvojila. U toku avgusta su napunjeni rezervoari skladišta Banatski dvor, a Vlada je, na insistiranje potpredsednice Zorane Mihajlović, obezbedila i dodatne količine gasa u skladištima EU, pre svega u Mađarskoj.

- U Banatskom dvoru ima više od 450 miliona kubnih metara gasa, što je maksimum popunjenosti. To je od izuzetnog značaja za stabilnost našeg energetskog sistema. To je i prva tačka, u nizu mera koje Vlada preduzima, kako bi „Srbijagas“ u svakom slučaju bio u mogućnosti da obezbedi potrebne količine gasa za građane i prioritetne potrošače, objašnjava ministar Antić.

Srbija, međutim, potroši gotovo pet puta gasa koliko stane u Banatski dvor. Zato je pitanje šta će toplane ako gasa ne bude. Da li imaju spremne rezerve mazuta, koji bi mogao da „uskoči“ kao zamena?

U Udruženju toplana za „Blic“ kažu da tu postoji veliki problem.

- Sve toplane u Srbiji ovih dana pripremaju bilanse potrebnih količine mazuta, i to za tri scenarija - potpunu obustavu isporuka gasa, veće probleme u isporuci ili delimičnu isporuku energenata neophodnih da se kvalitetno prođe kroz grejnu sezonu. O nabavci mazuta rano je pričati, a čak i kada bismo imali sredstva, ne možemo da kupujemo jer nemamo skladišta - objašnjava za „Blic“ Milovan Lečić, direktor Udruženja toplana Srbije.

Dakle, s mazutom ne znamo gde ćemo. A uglja nema dovoljno, jer se, pre svega u Kolubari, ne iskopava onoliko koliko bi trebalo da se proizvodi struja u punom kapacitetu. Pogotovu što će i potražnja za strujom skočiti čim počnu eventualni problemi u snabdevanju gasom.

- Razrađujemo scenarije sa EU da u zimu uđemo spremni uprkos poplavama. Pregovaramoi o „finansijskoj injekciji“ od 150 do 200 miliona evra. Još se razmatra koliko će biti krediti, a koliko donacije. Ne planiramo zahtev za poskupljenje struje, sve dok ne bude jasno s kolikim finansijskim sredstvima možemo da računamo - kaže Aleksandar Obradović, direktor EPS-a.