Čuvajte se, za ebolu nema leka!
Svetski priznat stručnjak za tropske i infektivne bolesti prof. dr. Tomislav Prvulović iz Nju Džersija jako je zabrinut zbog širenja smrtonosnog virusa ebole, zarazne bolesti opasne po čovečanstvo. On je u okviru Svetske zdravstvene organizacije sa "Letećim doktorima" proveo četvrt veka po misijama u čitavom svetu boreći se sa velikim boginjama, ebolom, kugom, malarijom i drugim infektivnim tropskim bolestima.
- Svetska zdravstvena organizacija je u panici. Preti pandemija ebole. I u Atlanti (SAD) se već pojavio jedan slučaj obolelog. Hvala Bogu da u Srbiji nije, ali treba biti jako oprezan. Mnogo se putuje, puno je ljudi na radu u Africi, otuda stižu i azilanti na druge kontinente, pa postoji opasnost da se dođe u kontakt sa obolelima ili inficiranima - upozorava dr Prvulović u ekskluzivnom razgovoru za "Vesti".
Rekorder u misionarenjuTomislav Prvulović je rođen 1936. u selu Jezero kod Sokobanje. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1961. i dve godine kasnije odlazi u Indiju. Svetsku slavu stekao je misionareći 25 godina u 50 siromašnih zemalja afričkog i azijskog kontinenta, što je svetski rekord u misionarenju. Lečio je malariju, velike boginje, ebolu i kugu, uspešno se borio sa drugim zaraznim tropskim bolestima. |
Gde ste se prvi put suočili sa ebolom?
- U Tanzaniji sam svojevremeno bio pomoćnik dr Mana sa Harvarda koji je sa dr Pjotom iz Belgije pronašao virus ebole. Potom sam bio Manov savetnik i u Kongu gde me je pitao da li bih hteo da vodim epidemiju ebole. Prihvatio sam, iako svestan da ova bolest lako može da pokosi i mene i moju porodicu. Ali, profesija lekara i Hipokratova zakletva su iznad svega. Srećom ebola se ne širi brzo kao velike boginje, odnosno variola vera. Ebola je zarazna za one koji dođu u kontakt sa krvlju i izlučevinama obolelih, a variola vera je kapljična infekcija i širi se geometrijskom progresijom. Zato se kaže da je variola vera biološko oružje broj jedan u svetu, ebola je na drugom, a kuga na trećem mestu.
Kad i gde ste počeli da se bavite infektivnim i tropskim bolestima?
- U Indiji sam se pre pola veka prvi put suočio sa zaraznim tropskim bolestima, ali i sa velikim boginjama. Tamo sam 1969. na srpskom napisao prvi priručnik "Kako se sačuvati od tropskih zaraznih bolesti". Uzeli su ga svi ambasadori SFRJ u svetu, kao i državnici koji su putovali u tropske krajeve. Pre četiri godine objavio sam dopunjenu verziju "Kako se ne razboleti u Africi i Aziji", na engleskom jeziku i Pentagon je knjigu razgrabio.
Švajcer modernog dobaKao lekar dr Prvulović se zadesio u sedam ratova i 15 puta je pucano na njega. Univerzitetske ustanove iz Velike Britanije i Amerike ga upoređuju sa nemačkim lekarom, velikim misionarem i nobelovcem dr Albertom Švajcerom koji je pola veka proveo u Gabonu gde je i Prvulović sarađivao sa njim. |
A da li ste je ponudili Srbiji?
- Ponudio sam, opet besplatno, Ministarstvu spoljnih poslova Srbije da je uzmu za naše diplomate i preduzeća koja grade u tim krajevima, ali nisu odgovorili. Niko mi se iz Beograda još nije javio ni povodom sadašnje potencijalne opasnosti od smrtonosne ebole.
Koji su simptomi ebole?
- Posle perioda inkubacije, koji traje od nedelju do mesec dana, bolest počinje sa temperaturom, povraćanjem i prolivom, slično kao stomačni grip. Oboleli naglo gubi tečnost, brzo mu pada imunitet, bolest se širi na unutrašnje organe. U završnoj fazi nastaje krvarenje iz svih šupljina u organizmu, krv čak izbija i kroz pore na koži. Pošto bolest u početku liči na virus gripa, neretko se uspostavlja pogrešna dijagnoza što dovodi do fatalnog ishoda.
Kako se leči?
- Za ebolu još nema ni vakcine ni leka. Ebola je vrlo otporan, smrtonosan virus za više od 90 odsto obolelih. Svi oni koji bi došli u kontakt s krvlju ili izlučevinama obolelih, uključujući i znoj - inficirani su takođe. Obolelom se daje puno tečnosti kroz infuzije i lekovi za imunitet, daje se i krv, a preventivno jaki antibiotici koji ne deluju na ebolu, ali smanjuju opasnost od dodatnih bolesti koje slabe organizam. Oni retki koji prežive postaju trajno imuni. Njihov organizam je stvorio antitela. I jedino serum koji se dobija iz krvi tih ljudi je efikasan, ali ne i u potpunosti spasonosan u borbi sa ebolom kod drugih obolelih.
Pištoljima savladali velike boginjeKad je 1972. izbila epidemija velikih boginja u Srbiji, odmah sam došao. Bio sam jedini Srbin koji je iz ličnog iskustva znao šta su velike boginje i kako ih lečiti. Sećam se da smo tada klasičnim načinom uspevali da vakcinišemo 35 ljudi na sat. Malo, s obzirom na to da su velike boginje biološko oružje broj jedan u svetu, iako smrtnost od te zaraze ne prelazi 40 odsto. Ali, jedan zaraženi velike boginje može da prenese na 173 osobe, a svaka od te 173 osobe pojedinačno na još 173. Zato sam zamolio za pomoć svog misionarskog kolegu dr Marka Lenglija, koji je tad bio u Centru za kontrolu bolesti u Americi. On je došao u Beograd sa pištoljima za vakcinisanje i uspevali smo da zaštitimo 500 ljudi na sat. Bolest je pobeđena. Nas dvojica smo već preživeli velike boginje i nismo ih se bojali.
|
Kako se zaštiti od te zaraze?
- Treba striktno poštovati uputstva. Obolele, one koji su bili u inficiranom području ili dolazili u kontakt sa zaraženima, izolovati u karantin zajedno sa lekarima i medicinskim osobljem. I davati im terapiju. Niko ne sme ni da uđe ni da izađe. Kad se pre tri i po decenije prvi put posumnjalo da Srbiji preti ebola i da je donose Energoprojektovi radnici iz Ugande, zatekao sam se u Beogradu. Pozvao sam tadašnjeg direktora Torlaka dr Ljubinka Stojiljkovića, pošto je on bio stručnjak za viruse, da ode na aerodrom u Surčin i sačeka te ljude. Zatim sam nazvao policiju i rekao da sve iz tog aviona, uključujući i dr Stojiljkovića, stave u karantin u "Čarapićev brest" dok ne vidim o čemu se radi. Stojiljković je bio ljut, ali mi je oprostio kad je shvatio da tako mora.
