Ebola stiže sa migrantima?
Ebola nije iskorenjena mada Svetska zdravstvena organizacija smatra da se izborila sa ovim smrtonosnom bolešću, koja od prošle godine hara zapadnom Afrikom.
Opaki virus je odneo oko 12.000 života, a oni za koje se tvrdilo da su izlečeni ponovo obolevaju jer je ebola u međuvremenu mutirala. S obzirom na to da se ka Evropi cele ove godine kreću nepregledne kolone migranata, među kojima ima i onih iz zapadnoafričkih zemalja, naročito treba da budu na oprezu zdravstvene ustanove evropskih država kroz koje migranti prolaze ili se u njima nastanjuju. Pre svega zato da bi se, ako zatreba, na vreme pomoglo tim nevoljnicima, poručuje dr Tomislav Prvulović iz Nju Džersija, epidemiolog, koji je svojevremeno kao lekar, misionario u 50 zemalja siromašnog sveta Afrike i Azije.
Mutacija otežava dijagnozu
- Što virus duže kruži, više mutira. Kad se prenosi sa čoveka na čoveka, ebola se prilagođava dotičnoj osobi, tako da i samo jedna promena genetskog koda virusa može izazvati velike posledice. Mutacija virusa može, primera radi, da poveća opasnost od infekcije i da dovede do toga da bolest ranije izbije kod inficirane osobe ili da se drugačije razvija, tako da kod obolelih može doći i do drugih bolesti poput meningitisa, slepila, gluvoće, epilepsije... Takođe, što virus više mutira i prilagođava se novonastalim okolnostima to otežava njegovo dijagnostikovanje. Otuda i neophodnost za što bržim delovanjem - ukazuje dr Prvulović.
- Ako iz medija vidimo da pored Sirijaca, Avganistanaca i Iračana, u Evropu stižu i afrički migranti mahom iz Eritreje, Somalije, Nigerije, Gambije, Sudana i Senegala, a u nekima od tih zemalja bilo je prošle godine ebole, te da je deo tih izbeglica u tranzitu i kroz Srbiju, neophodna je povećana budnost zdravstvenih ustanova kako u Srbiji, tako i u drugim evropskim zemljama. Jer, virus ebole je u međuvremenu stekao sposobnost da se prikrije u telu preživelog i izbegne da ga otkrije medicinski imunološki sistem. Činjenica da je pacijent izlečen ne mora da znači i da je ebola uklonjena iz organizma. Ispostavilo se na primerima ponovo obolelih da se virus "pametno" sakrio u ovojnice zglobova, mozga, očiju... To je zato što oko tih ovojnica ima malo krvnih sudova, znači malo krvi i malo antitela iz te krvi koja se borila protiv virusa ebole. A taj "pametni" virus, dok se skrivao tamo, postao je još agresivniji i do sada je izazvao probleme prvo na zglobovima svih preživelih u Africi, a sada se pojavio i meningitis (upala mozga), dok nekima preti slepilo ili gluvoća. I što je takođe veoma zabrinjavajuće sve te "izlečene" osobe, a da i same ne znaju, ipak mogu da budu prenosioci virusa ukoliko bi zdravi došli u kontakt sa njihovom krvlju ili izlučevinama, uključujući i znoj - objašnjava za "Vesti" dr Prvulović.
Naš sagovornik navodi primer Amerikanca, dr Ijana Kroužera, koji je preživeo ebolu kojom se zarazio dok je prošle godine lečio obolele u Sijera Leoneu.
- Dr Kroužer je imao teške simptome koji su počeli da se javljaju posle 40-dnevnog oporavka u bolnici Univerziteta Emori u Atlanti. Kada je otpušten iz bolnice kao izlečen od ebole, ubrzo posle toga otežano je hodao, imao bolove u donjem delu leđa, dobio zapaljenje Ahilove tetive i imao osećaj bockanja u donjim ekstremitetima. Zatim se javilo peckanje i osećaj stranog tela u očima, kao i osetljivost na svetlost. Analiza uzoraka tečnosti između rožnjače i sočiva, uzeti sa njegovog oka, pokazala je da je on i dalje pozitivan na ebolu. Promenila mu se boja očiju, pao mu je očni pritisak, oči su počele da gube nekadašnju strukturu. Dr Kroužer oseća takođe zvonjavu u ušima, sluh mu slabi, a ima i kognitivne probleme, kao što je slabljenje kratkoročnog pamćenja. Pošto je doživeo i epileptični napad, sad je pod terapijom protiv epilepsije - priča sagovornik "Vesti".
Otkrivena u Kongu
Ebolu je u Kongu otkrio dr Džonatan Man, u čijem timu je tad bio i dr Tomislav Prvulović.
- Dr Man je još tada insistirao na serumu i plazmi kako bi se zaustavila epidemija. Zbog toga mi nikad nismo na terenu imali epidemiju katastrofalnih razmera. Jedino nam je u Sudanu umrlo mnogo - 290 ljudi. A od prošle godine do sada, ima oko 12.000 umrlih, više od 20.000 inficiranih i još uvek ljudi pate i umiru od ebole - kaže dr Prvulović.
On napominje da zasluga za otkrivanje ebole, pored dr Džonatana Mana, pripada i dr Piteru Pjotu, koji je 1976. godine u laboratoriji u Antverpenu (Belgija), dobivši uzorak krvi belgijske kaluđerice koja je u Zairu patila od misteriozne bolesti, ustanovio da je reč o smrtonosnom virusu.
Dr Tomislav Prvulović napominje da "iako se smatra izlečenom Nina Fam, bolničarka iz Teksasa koja se zarazila ebolom u oktobru 2014, dok je lečila pacijenta u jednoj bolnici u Dalasu, konstantno ima zdravstvene probleme, uključujući i opadanje kose, bolove u telu, košmare i nesanicu".
- Takođe, britanska medicinska sestra Polin Kaferki iz Škotske, koja se inficirala ebolom i potom izlečila, ponovo je obolela i u teškom je stanju. Ona se prvi put razbolela od ebole decembra 2014. tokom boravka u Sijera Leoneu gde je lečila inficirane ovim virusom. Ona je tada pristala da uzme eksperimentalni lek protiv ebole kao i krvnu plazmu od pacijenta koji je preležao ebolu. Proglašena je zdravom krajem januara 2015. Lekari iz bolnice u Londonu ustanovili su prošlog meseca da je virus uspeo da opstane, da se nakon devet meseci od pacijentkinog izlečenja opet aktivirao i izazvao ozbiljan poremećaj u njenom centralnom nervnom sistemu - kazuje naš sagovornik.
Da bi se pacijent uspešnije borio sa recidivom virusa, poručuje dr Tomislav Prvulović, potrebno je da što pre ponovo primi još jednu dozu seruma, odnosno plazme protiv ebole, koja se pravi iz krvi onih koji prežive ovu opaku bolest.
Prenosi se direktnim kontaktom
Ebola je smrtonosna zarazna virusna bolest. Oboleli dobijaju groznicu, bolove u mišićima, visoku temperaturu, glavobolju. Opštu slabost organizma prate unutrašnja, a ponekad i spoljna krvarenja kroz kožu. Virus se prenosi direktnim kontaktom s krvlju i telesnim izlučevinama inficiranog, uključujući i znoj. Inkubacija traje do tri nedelje i za to vreme inficirani nesvesno može bolest da prenese drugima. Virus je dobio ime po reci Eboli u Kongu, gde je 1976. godine prvi put pronađen i identifikovan.
