Arhivsko blago o slavnim precima
U Nišu, koji je 1914. i 1915. godine bio ratna prestonica Srbije, u sklopu obeležavanje veka od početka Prvog svetskog rata realizuje se veliki projekat pod nazivom "Oživimo sećanja, osvežimo pamćenje, pomozimo istoriji".
Autor projekta Aleksandar Vasilić iz Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine za "Vesti" kaže da su namera i cilj ovog projekta da se naprave arhiva i posebna galerija, odnosno Album sećanja na slavne godine srpske vojske, njenih ratnika i institucija:
-Odlučili smo se da napravimo promociju bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa srpskog naroda kao značajnog dela kulturne baštine evropskih naroda iz Prvog svetskog rata. Želeli smo da se vidljivim učini duh i delo naših slavnih predaka učesnika Prvog svetskog rata i uputili smo javni poziv građanima u našoj zemlji i Srbima u dijaspori. Pozvali smo ih da učestvuju u stvaranju jedinstvenog albuma fotografija, zvaničnih vojnih dokumenata, autobiografskih spisa i zapisa, vojničkih i oficirskih pisama i svih drugih akata, koji bez ikakve sumnje predstavljaju velika svedočanstva o događajima od pre jednog veka i od istorijskog su značaja. Od upućivanja tog poziva 19. marta pa sve do 30. aprila ove godine, koliko je prvobitno trebalo da traje akcija dobili smo na stotine fotografija i dokumenata, od kojih se neka po prvi put pojavljuju u javnosti i zaista su posebna vrednost - rekao je Vasilić.
Ratni dnevniciStiglo je u Niš još nekoliko ratnih dnevnika, a jedno pismo je posebno izdvojeno: srpski vojnik u zarobljeništvu u Nemačkoj 1917. napisao je pismo svojoj prababi u Srbiji pošto je primio paket iz domovine: "Hlebac što si poslala svaki Srbin u logoru uzeo je u ruke, prekrstio se nad njim i poljubio ga. Tad nastadoše suze radovanke. U ovakvom radosnom danu, znamenitom i dirljivom času bratski sam podelio lebac i sa svojim ljudima pojeo". |
Savez potomaka ratnika od 1912. do 1920. odlučio je da se rok za dostavljanje dokumenata, spisa i fotografija produži do kraja ovog meseca, kaže Vasilić:
-Potpuno neočekivano najveće interesovanje za učešće u projektu pokazali su Srbi u rasejanju, koji su najviše podržali stvaranje Albuma sećanja na naše pretke. Sa svih strana sveta, iz Evrope, Australije, Rusije, Severne i Južne Amerike dobili smo izuzetno arhivsko bogatstvo. Pored svega drugog u budućoj galeriji moći će da se pročita Dnevnik-svedočanstvo o borbama na Mačkovom Kamenu generala Jovana P. Rekalića, koji nam je poslao novinar frankfurtskih "Vesti", očuvana pisma i dopisnice srpskih vojnika iz zarobljeništva ili ranjenika iz bolnica u kojim su bili na lečenju i oporavku, pisma sa Solunskog fronta ili fotografije ordenja solunskog ratnika Todora Pašajlića, koji je ratovao u istom rovu i drugovao sa Milunkom Savić, a kasnije bio na lečenju u Bizerti. Dobili smo i i fotografije od Aleksandra Lebla, koji sada ima više od 90 godina, i koji je jedan od retkih koji je preživeo holokaust u Srbiji. On nam je poslao i snimak na kojem je njegov otac Leon H. Lebl, inženjerijski potporučnik prilikom otvaranja rudnika Zivonja 1916. i njegovu Albansku spomenicu. U albumu posebno mesto zauzima verovatno poslednja fotografija pesnika Milutina Bojića, snimljena u bolnici u Solunu 1917. godine, ispričao je Aleksandar Vasilić.
Blagoslov patrijarhaProjekat se realizuje uz pomoć Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Srbije i uz blagoslov srpskog patrijarha Irineja. Do sada su ga, osim pojedinaca iz zemlje i inostranstva pomogli i Vojska Srbije, Filozofski i Bogoslovski fakultet i brojne druge ustanove i institucije. |
