Arhivsko blago o slavnim precima

-Odlučili smo se da napravimo promociju bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa srpskog naroda kao značajnog dela kulturne baštine evropskih naroda iz Prvog svetskog rata. Želeli smo da se vidljivim učini duh i delo naših slavnih predaka učesnika Prvog svetskog rata i uputili smo javni poziv građanima u našoj zemlji i Srbima u dijaspori. Pozvali smo ih da učestvuju u stvaranju jedinstvenog albuma fotografija, zvaničnih vojnih dokumenata, autobiografskih spisa i zapisa, vojničkih i oficirskih pisama i svih drugih akata, koji bez ikakve sumnje predstavljaju velika svedočanstva o događajima od pre jednog veka i od istorijskog su značaja. Od upućivanja tog poziva 19. marta pa sve do 30. aprila ove godine, koliko je prvobitno trebalo da traje akcija dobili smo na stotine fotografija i dokumenata, od kojih se neka po prvi put pojavljuju u javnosti i zaista su posebna vrednost - rekao je Vasilić.

Ratni dnevnici Stiglo je u Niš još nekoliko ratnih dnevnika, a jedno pismo je posebno izdvojeno: srpski vojnik u zarobljeništvu u Nemačkoj 1917. napisao je pismo svojoj prababi u Srbiji pošto je primio paket iz domovine: "Hlebac što si poslala svaki Srbin u logoru uzeo je u ruke, prekrstio se nad njim i poljubio ga. Tad nastadoše suze radovanke. U ovakvom radosnom danu, znamenitom i dirljivom času bratski sam podelio lebac i sa svojim ljudima pojeo".

Savez potomaka ratnika od 1912. do 1920. odlučio je da se rok za dostavljanje dokumenata, spisa i fotografija produži do kraja ovog meseca, kaže Vasilić:

-Potpuno neočekivano najveće interesovanje za učešće u projektu pokazali su Srbi u rasejanju, koji su najviše podržali stvaranje Albuma sećanja na naše pretke. Sa svih strana sveta, iz Evrope, Australije, Rusije, Severne i Južne Amerike dobili smo izuzetno arhivsko bogatstvo. Pored svega drugog u budućoj galeriji moći će da se pročita Dnevnik-svedočanstvo o borbama na Mačkovom Kamenu generala Jovana P. Rekalića, koji nam je poslao novinar frankfurtskih "Vesti", očuvana pisma i dopisnice srpskih vojnika iz zarobljeništva ili ranjenika iz bolnica u kojim su bili na lečenju i oporavku, pisma sa Solunskog fronta ili fotografije ordenja solunskog ratnika Todora Pašajlića, koji je ratovao u istom rovu i drugovao sa Milunkom Savić, a kasnije bio na lečenju u Bizerti. Dobili smo i i fotografije od Aleksandra Lebla, koji sada ima više od 90 godina, i koji je jedan od retkih koji je preživeo holokaust u Srbiji. On nam je poslao i snimak na kojem je njegov otac Leon H. Lebl, inženjerijski potporučnik prilikom otvaranja rudnika Zivonja 1916. i njegovu Albansku spomenicu. U albumu posebno mesto zauzima verovatno poslednja fotografija pesnika Milutina Bojića, snimljena u bolnici u Solunu 1917. godine, ispričao je Aleksandar Vasilić.

Blagoslov patrijarha Projekat se realizuje uz pomoć Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Srbije i uz blagoslov srpskog patrijarha Irineja. Do sada su ga, osim pojedinaca iz zemlje i inostranstva pomogli i Vojska Srbije, Filozofski i Bogoslovski fakultet i brojne druge ustanove i institucije.