Mladi beže od zanata
U užičkoj Tehničkoj školi, koja poslednjih godina prednjači po inovativnosti i uvođenju novih obrazovnih profila nastavljaju s pionirskim radom i najozbiljnije se pripremaju za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja koju bi Vlada Srbije trebalo da usvoji. Po pomenutoj strategiji u obrazovni sistem opet bi trebalo u srednje obrazovanje da se vrati stepenasto obrazovanje: šegrt - kalfa - majstor.
U obrazovni sistem trebalo bi da se vrati proces koji je u našem društvu dao dobre rezultate pre Drugog svetskog rata i u posleratnim godinama kad se prepodne išlo u školu, a u poslepodnevnim satima na praksu. Po tom sistemu u obrazovni proces bi bili uključeni i predstavnici privrede, ponovo bi bilo uvedeno polaganje za majstorsko pismo za 30 zanimanja. Novi obrazovni sistem počeo bi da se primenjuje u toku ove godine, a završio bi se 2017. godine.
Potražnja za stolarimaZa stolare koji izrađuju nameštaj, gde su objedinjeni stolarski, tapetarski i lakirerski zanat, zainteresovano šest firmi iz ovog kraja: Atlas iz Sevojna, Ginko Požega, ivanjički Matis, Zip univer sa Bele Zemlje, D2 ka" iz Čajetine i Pino art iz Užica. Za uvođenje ovog obrazovnog profila zainteresovana je i švajcarska nevladina organizacija SDC koja je obećala pomoć. |
- Za zanimanje operater izrade nameštaja planirano je da učenik u prvoj godini ima dva, u drugoj i trećoj godini po tri dana prakse svake sedmice u firmi. Ovakav sistem dualnog obrazovanja primenjuje se u pojedinim evropskim zemljama kao što su Nemačka i Austrija. Ako bi prestala potreba za zanimanjem za koje se učenik specijalizovao, on bi vrlo brzo uz kratku obuku mogao da usavrši jedno od druga dva zanimanja. Dobri učenici bi imali stipendiju i što je najvažnije obezbeđen posao nakon završenog školovanja. Novina je što bi se učenici školovali za potrebe privrede i zanatstva, a ne za odlazak u čekaonicu Nacionalne službe za zapošljavanje - kaže Dragan Tucaković, direktor Tehničke škole.
U Tehničkoj školi su uradili detaljan elaborat, ali je problem je što mladi nisu zainteresovani za zanatska zanimanja. Prošle godine mnoge specijalizovane škole nisu ispunile ponuđene upisne kvote za zanatska zanimanja jer mnogi učenici i dalje veruju da će dobiti posao u strukama za koje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje već dugi niz godina ne postoji potreba.
- Verujem da će se mladi suočiti s istinom, početi ozbiljnije da razmišljaju o svojoj budućnosti i prihvatiti surovu realnost koja vlada na tržištu radne snage. Država će najverovatnije vrlo brzo prihvatiti naš predlog, bar sam takva uveravanja dobio, a mi smo spremni da odmah počnemo - ističe direktor Tucaković.
Na ovaj primer mogle bi da se ugledaju mnoge škole, koje mogu da utvrde potrebe privrede i otpočnu da izrađju obrazovne programe i pripremaju nastavnike praktične nastave. Pre Drugog svetskog rata šegrt je polagao za kalfu, a kalfa za majstora. Kalfa je mogao da polaže ispit tek kad postane punoletan i nakon dve godine radnog staža.
Često je u predratnom periodu kalfa taj ispit polagao posle četiri godine jer majstori nisu dozvoljavali kalfama da dobiju majstorsko pismo i postanu mu brzo konkurencija. Ispit se polagao u esnafskom domu pred esnafskom komisijom. Sada je planirano da nove zanatlije ispit polažu pred predstavnicima Ministarstva prosvete i škole, kao i budućim poslodavcima.
Kažu, nužda zakon menja, a da li će mladi preko noći promeniti svoje razmišljanje to je pitanje na koje je teško dati odgovor. Društveno okruženje mladima i dalje šalje poruke o lakoj zaradi i zabavnom životu, a svest se ne menja preko noći.
