Gusle gude po Evropi

Pune tri decenije u Vukovom kraju ne prestaje da se sluša zvuk struna gusala i odjek junačkih pesama iz naše slavne prošlosti. Grupa zaljubljenika okupljena u guslarsku sekciju pre 30 leta i danas neumorno peva uz gusle, te naše najveće pamtiše koje ne daju da zaboravimo ko smo bili i šta smo sve radili da sačuvamo svoju slobodu.

Junačke pesme otrgli od zaborava: Guslari obeležili jubilej

 

U Vukovom Domu kulture loznički guslari su održali veliki koncert posvećen jubileju na kome su se okupili sadašnji, ali i brojni nekadašnji članovi ove sekcije. Prema rečima Milutina Đuričića, koji je treći put predsednik lozničkih guslara, oni su treće najstarije guslarsko društvo u Srbiji posle beogradskog "Vuka Karadžića", osnovanog pre 40 godina, i guslara iz Vrbasa.

Guslarska sekcija "Petar Petrović Njegoš" formirana je 21. aprila 1984. godine pri Radničkom KUD "Viskoza", gde je delovala narednih 13 godina. Onda su guslari 1997, kada su počeli teški dani za nekadašnjeg giganta hemijske industrije, prešli pod okrilje lozničkog Centra za kulturu pod imenom "Vukove gusle". Radili su tako do 2000. godine, a onda postali guslarska sekcija "Vuk Karadžić" pri KUD "Karadžić".

- Guslari su opstali uprkos vremenima koji nisu ni laka ni uvek naklonjena ovom instrumentu. Uspeli smo da zvuk gusala prenesemo, ne samo širom nekadašnje Jugoslavije, nego i mnogo dalje. Naši guslari izveli su više od 1.500 programa, učestvovali na svim festivalima guslara, osvajali nagrade, naše strune "pevale su" u Poljskoj, Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj... a kroz društvo je prošlo 35 registrovanih članova. Danas imamo 11 guslara, šest iz našeg kraja i ostale iz mesta uz levu obalu Drine, spremnih da nastupe u svakom trenutku. Imamo i mladih, a naš najmlađi član ima 28 godina - kaže Đuričić.

Predsednik lozničkih guslara pevao je uz gusle svuda, pa je tako 1987, u godini obeležavanja dva veka od rođenja Vuka Karadžića, nastupio na tri koncerta u Švedskoj, u Geteborgu, Malmeu i Stokholmu.

- Gete je Vuku Karadžiću rekao da je počeo da uči srpski jezik kako bi razumeo guslare i epsku poeziju. Mnogi svetski velikani su bili ljubitelji gusala kao naši Pupin i Tesla, a neki su i uz gusle pevali.

Petar Perunović Perun svirao je tokom borbi u Prvom svetskom ratu, bio je ranjen u borbi na Gučevu, a kasnije je svirao Tesli.

Prvi zapis o guslama i guslaru ukazuje da one potiču iz zapadne Srbije. Mnogi misle da su one iz Crne Gore, ali ne, to je srpski instrument koji je pevao o našoj istoriji. Gusle su izuzetno važan instrument za očuvanje naše tradicije - objašnjava Đuričić koji gusla od svoje petnaeste, nastavljajući ono što su radili njegov deda, otac i stric.