ODžAČAR JASMINA DINIĆ, VLADARKA BEOGRADSKIH KROVOVA
Za garež treba imati živaca
Posao je fizički težak i prljav, kolege te ne poštuju, a platu danas primiš, sutra je nema
Jasmina Dinić je jedina žena odžačar u Beogradu, a verovatno i u celom regionu. Rođena u Prištini 1972. gde žene nisu radile muške poslove. Jasmina se igrom sudbine preselila za Beograd i latila posla koji je u svakom smislu muški. Opremljena starim vrednostima da nema sramote u poštenom poslu, 1995. godine je primljena u firmu "Dimničar".
- Dotad nijedna devojka koja je dobila posao nije dugo izdržala na terenu. Isto su očekivali i od mene pa su me namerno slali na teške zadatke jer su računali da ću se lako predati.
Jasmina se nije dala. Mada joj je teško palo što je kolege potcenjuju, marljivo je radila i polako su mušterije počele baš nju da traže. Za neke poslove nije potrebna snaga već samo spretnost. Dok za druge treba imati i živaca.
- Čišćenje dimnjaka nije teško, dok čišćenje kanala iza kotlova zna da bude prljav i neprijatan posao. Ne samo da je zagušljivo, da puziš po garežu i nalaziš mrtve golubove, već si i u u malom prostoru. Kad se vraćaš, moraš na kolenima da ideš unazad jer nema dovoljno prostora da se okreneš - priča Jasmina.
Većina odžačara nema školu i kako sama Jasmina kaže bez škole nema mnogo izbora kada je u pitanju posao. Ona je završila saobraćajnu tehničku školu i peti stepen mašinske struke, bolje je školovana od svog šefa, ali kaže da kao žena u firmi nema prostora da napreduje. Osim podrške porodice i priznanje koje je dobila, ne od firme već od medija, ona ne smatra svoju profesiju idealnom za žene.
- Posao je fizički težak i prljav. Kolege te ne poštuju. Mušterije su ili divne i zahvalne ili veoma neprijatne. A plata da ne pričam, danas je primim, sutra je nema. Od 120 zaposlenih u firmi nekih 80 su na terenu, dok se ostali bave administracijom.
Letovanje u Ivanjici
Krstarenja šleperom |