Emotivni Rađen: Braćo, hvala vam što me niste zaboravili
Srpski vaterpolista Nikola Rađen zahvalio se reprezentativcima Srbije koji su osvojili svetsko zlato u Kazanju što ga nisu zaboravili. Rađen je u emotivnom pismu još jednom podsetio na veliki uspeh "delfina" i naveo da je morao da se oglasi i sa svima podeli veličinu, sada već bivših, saigrača.
On je nedavno bio pozitivan na kokain posle meča Svetske lige između Španije i Srbije i sleduje mu suspenzija.
Pismo Rađena prenosimo u celosti:
- Braćo,
Voda u bazenu u Kazanju, koju ste tako silno uzburkali tokom Svetskog prvenstva polako je počela da se smiruje. Međutim, ja ne želim da se to još dogodi. Zato sada i pišem i obraćam se ne samo vama, već i svim ljubiteljima sporta u Srbiji, jer želim da eho ovog vašeg fantastičnog rezultata još jače odzvanja, bude što duži ili bolje rečeno srazmeran uspehu koji ste ostvarili. Gospodo vaterpolisti, moji dragi drugari – VI STE PRVACI SVETA. A to ste postali na tako superioran način da to u istoriji vaterpola nije viđeno.
Posle fantastične pobede nad Italijom u polufinalu, tebi sam kapitenu u poruci napisao: "Žile, svaka vam čast. Ljubim vas sve. Još jedan stepenik braćo". Takođe, posle osvajanja još jedne zlatne medalje svima sam vam slao čestitke i slike sa TV-a tokom svečane ceremonije proglašenja pobednika. Ipak, stekao sam utisak da sve to nije bilo dovoljno, da zaslužujete više i zato vam se još jednom ovako obraćam.
Preplavljen sam emocijama poslednjih dana, u meni sve kao da kuva, jer me u trenucima velikog uspeha i slavlja niste zaboravili. Nisam se oglašavao, ali kada sam pročitao vaše izjave u kojima ste mi posvetili ovo svetsko zlato, nisam mogao da ostanem ravnodušan. Tako su i nastali ovi redovi.
Pročitajte još:
* Nebo je granica: Srpska vaterpolo oluja oduvala Hrvate i okitila se zlatom!
* Sloga biće poraz vragu: To je ta ekipa, svi k'o jedan
* Hrvatski mediji: Katastrofa! Atomski Srbi nemaju konkurenciju!
Međusobno se poznajemo u dušu, jer smo zajedno odrasli. Znam koliko toga ste vi meni pružili, koliko sam ja vama dao i šta smo svi zajedno podarili reprezentaciji predstavljajući našu zemlju na najbolji mogući način u svetu. Bio sam svestan koliko su druge reprezentacije kvalitetne, ali kada sam video kako proslavljate svaki gol znao sam i duboko verovao da niko neće moći da vam se suprotstavi u nameri da još jednom osvojite najsjajnije odličje. Pokazali ste, ko zna koji put, kakve ste sportske veličine i ljudine i kakvo vas zajedništvo krasi.
Zato od vas nema boljih na planeti u ovoj našoj igri u bazenu i to ceo svet zna, a ja znam da je tako i van njega. Zato ste vi moji prijatelji. Za ceo život. Upravo zbog toga mi je najviše od svega nedostajalo naše druženje. Počevši od nama dobro poznatog "treninga ljubljenja", preko vožnje kombijem po Americi, do prepričavanja viceva u "našem" kafiću.
Da pojasnim, za neupućene, kako me neko ne bi pogrešno razumeo. "Trening ljubljenja" je ono kada se okupimo na početku priprema i kao braća izljubimo po tri puta. Nas 15 igrača, plus članovi stručnog štaba. To mu dođe kao neka omanja svadba ili poveća slava. Otuda i izraz "trening ljubljenja", jer poljupci pršte na sve strane.
A, šta tek reći za tu američku turneju kojoj se svaki put radujemo kao mala deca. Za volanom jednog kombija Filip Filipović, a drugog moja malenkost. To su bila nezaboravna putovanja sa pregršt komičnih situacija, kao kad smo se jednom prilikom izgubili na putu do Stenforda, jer sam promašio skretanje pa smo završili u centru San Franciska. Ma neprocenjivo.
Ne mogu da se ne setim i kako su mlađi igrači uvek bili zaduženi da na velika takmičenja nose Soni Plejstejšn i aparat za kafu. To bismo instalirali u sobu fizioterapeuta gde smo dolazili na masažu. Pošto nismo imali vremena ni mogućnosti da izlazimo u grad tamo smo se opuštali posle utakmica i svih napora, prepričavali viceve i anegdote i stvarali pozitivnu atmosferu zahvaljujući kojoj smo dolazili do uspeha. Harmonija bi mogla samo da se naruši kada bi se postavilo pitanje ko je od nas najuspešniji u video igricama. Jedino u tome nismo mogli da se složimo.
Hvala vam na pozivu za slavlje u restoranu "Čubura" po vašem povratku iz Rusije. Bilo mi je mnogo drago da vas posle svega sve vidim na okupu, da se ispičamo i provedemo neko vreme zajedno. Ostao je dogovor da se posle odmora svi okupimo i ponovo vidimo. Ali, ovaj put ja ću pozvati vas, braćo - stoji u pismu Nikole Rađena.
