Potresna ispovest Jelene Dokić (2): Nisam smela ni da plačem
Jelena Dokić je u knjizi "Nesalomiva" (Unbreakable) na 300 stranica do poslednjeg detalja opisala svoj život - od vremena kada je, kao osmogodišnjakinja, u ratu prvi put ugledala mrtvo telo, preko neverovatnog uspona u sam vrh svetskog tenisa (bila je 4. na svetu 2002. godine), pa do danas, kada leči rane koje joj je zadao niko drugi nego roditelj koji je bio najodgovorniji za njenu dobrobit.
Knjiga nastala u saradnji sa Džesikom Haloran se već nekoliko dana nalazi u prodaji, a u velikim gradovima Australije upravo traju promocije.
Sa 15 godina učestvovala je na međunarodnom omladinskom turniru u Traralgonu, dva sata daleko od Melburna. Damir se potrudio da napravi skandal već uveče uoči turnira, na zabavi uz roštilj priređenoj za sve učesnike. Vino koje je pio podstaklo je njegov stalni unutrašnji bes.
Izvređao je organizatore, tvrdio da je žreb namešten protiv Jelene, nazivao direktorku turnira lezbijkom. Pravio je nered u tolikoj meri da je zabava rasturena pošto nisu mogli da ga zauzdaju i svima je pokvario raspoloženje.
Zavisnost od mučitelja
Sutradan, uprkos sramoti koju je doživela, Jelena je pobedila tri godine stariju protivnicu. Ali je otac bio nezadovoljan jer je izgubila drugi set. Te večeri, u hotelskoj sobi, nastavio je da je zlostavlja. Uz kaiš, služio se rukama, vukao ju je za uši, čupao kosu i pljuvao u lice. Zaboravio se do te mere da se njegova galama čula po hotelu, pa su drugi gosti užasnuti bukom zvali policiju.
Policajci su došli, ali je Jelena (razumljivo) na sva pitanja odgovarala da je nije tukao i da je "ona dobro". Za prijavu nije bilo dokaza i policajci su otišli dalje. Jeleni je zabranjivao da pusti glas od sebe dok je bije.
Ovde, svako ko je bliže upoznat sa njenim teškim i tragičnim iskustvom, a pogotovo kad čita njenu knjigu, postavlja pitanje: Zašto nije reagovala? Zašto se nije potužila nastavnicima? Zašto se nije izjadala nekom od australijskih trenera, barem onima u koje je imala poverenja? Bilo ih je i koji su naslućivali šta se dešava - pa gledali su joj oca kako, za razliku od svih drugih koji mirno sede, hoda gore-dole uz teren i besni, psujući na srpskom jeziku i na nju, i na sudije, i na sve oko sebe. Na ceo svet.
Odgovor će u knjizi dati sama Jelena. Strah koji joj je ulio bio je toliki da se nije usuđivala da progovori o tome šta joj radi. Time je, kao kod većine žrtava porodičnog nasilja, nesazrelo dete stvorilo jednu vrstu zavisnosti od svog mučitelja.
Ono što je pokušavala i trudila se svim silama jeste da zadovolji njegova traženja od nje.
Nepoželjan u Australiji
Damir Dokić bi mogao da bude predmet krivičnog gonjenja u Australiji. Za sada se o tome još ne govori, treba da prođe vreme dok organi vlasti ne prođu kroz ovaj materijal. (Govori se jedino o mogućoj odgovornosti Tenisa Australija.) Ali, mogućnost Dokićevog procesuiranja ovde je veoma izvesna. Obaška su pravna pitanja kao što su njegovo današnje državljanstvo, pitanje izručenja između dve države itd. Sigurno je, međutim, jedno: Damir Dokić je u Australiji persona non grata. Već danas.
Dvostruka borba
Kad je ponašanje Damira Dokića, a ona već bila odraslija tinejdžerka, postalo daleko očevidnije, mnogi od nas koji su je gledali na terenu mogli su lako da uoče svu njenu muku. Bili smo svesni činjenice da ona ima istovremeno dve borbe: jednu sa protivnicom u sportu, a drugu sa vlastitim strahom od toga šta će opet pored terena da učini onaj "otac iz pakla" kako su ga ovdašnji mediji nazvali posle izlaska njene knjige. Kakav će novi ispad da napravi.
"Ja nisam plakala. Želela sam i teško sam suzdržavala suze, ali sam i dalje uspevala da ne plačem zato što, ako to učinim, on će pobesneti na mene. Misliće da sam ga izdala plačem. Tako da sam se stoički držala dok je on podizao glas, a svi oko nas gledali."
Dokumentovano nasilje u porodici
Podsetimo da je u Australiji više meseci donedavno zasedala Kraljevska komisija zadužena za istragu zlostavljanja dece u verskim i institucijama sistema. Njeni nalazi su išli unazad četiri i više decenija i bili šokantni.
Vrlo je verovatno da nijedno svedočenje na osnovu koga su označene pojedine osobe-počinioci tih krivičnih dela, a crkvene denominacije i državne ustanove proglašene odgovornim, nije bilo tako temeljito potkrepljeno (uključujući i imena mogućih svedoka), kao što je slučaj Jelene Dokić izlistan od prve do 300. stranice.
Teško da će ikada i jedan slučaj nasilja u porodici biti tako dokumentovan kao Jelenin.
