Novak kao doktor Džekil i mister Hajd u 2016. godini (VIDEO)
Posle 122 uzastopne nedelje na prvom mestu ATP liste Novak Đoković je 6. novembra tron predao Endiju Mareju, koji je u drugom delu 2016. godine igrao na vrhunskom nivou i tako iskoristio manji pad u formi srpskog tenisera, koji je više pažnje posvetio nekim drugim stvarima, pre svega porodici.
Godina je za Đokovića počela kao iz bajke pošto je ređao pobede gde god se pojavio. Najpre je osvojio manji turnir u Dohi sa pet ubedljivih pobeda, što je bila odlična uvertira za Australijan open na kom je trijumfovao šesti put u karijeri, došavši tako do svoje 11. Grend slem titule. U finalu, četvrti put na tom turniru, savladao je upravo Endija Mareja (6:1, 7:5, 7:6).
Niz od 14 Novakovih pobeda na startu sezone prekinuo je Felisijano Lopez u četvrtfinalu turnira u Dubaiju, ali je to u neku ruku bilo dobro za naš Dejvis kup tim, pošto je odmorniji stigao u Srbiju i pomogao svojim kolegama da savladaju Kazahstan, donevši dva boda u singl mečevima.
Selidba u SAD prijala je u tom trenutku neprikosnovenom Đokoviću, pošto je još jednom kompletirao titule na Mastersima u Indijan Velsu i Majamiju. U Kaliforniji je u finalu deklasirao Miloša Raonića (6:2, 6:0), a na Floridi Keija Nišikorija (6:3, 6:3).
Sezona šljake nije počela najbolje za Đokovića, pogotovo jer mu je jedan od glavnih ciljeva bio da osvoji Rolan Garos, trofej koji mu nedostaje u kolekciji onih koji se dobijaju na najvećim turnirima. Poraz već u prvom meču na Mastersu u Monte Karlu od Jiržija Veselog nije nagoveštavao pozitivan epilog u Parizu.
Da se radilo o slabom danu Đoković je potvrdio na Mastersima u Madridu, gde je u finalu opet savladao Mareja (6:2, 3:6, 6:3), da bi mu se Škotlanđanin revaširao u finalu Rima (3:6, 3:6).
U Pariz je Novak Đoković stigao kao privremeni vlasnik trofeja Vimbldona, US opena i Australijan opena i prilikom da postane prvi igrač posle Roda Lejvera sa kompletiranim Grend slemom u istom trenutku. Do finala i meča sa Endijem Merejem, Đoković je izgubio samo jedan set, i to prvi u duelu osmine finala sa Robertom Bautistom Agutom (3:6, 6:4, 6:1, 7:5). Nešto slično desilo se i u duelu za trofej, pošto je Škotlanđnin osvojio prvi set i tada smo se svi uplašili da se ne ponovi duel sa Stenom Vavrinkom, ali nas je Novak vrlo brzo ohrabrio pošto je dosta lako osvojio naredna tri seta (6:1, 6:2, 6:4) i tako pobedom ostvario svoj veliki san.
Poraz u 3. kolu Vimbldona nepunih mesec dana kasnije pripisan je emotivnoj praznini kod Đokovića i malo ko je tada mogao da pretpostavi da će uslediti smena na vrhu ATP liste, pogotovo jer je uoči Olimpijskih igara u Riju naš teniser još jednom osvojio Kanada open pobedom protiv Nišikorija u finalu (6:3, 7:5).
Da nešto nije u redu i da je vreme da se upali alarm bilo je jasno u Brazilu, gde je u dresu sa državnim grbom Đoković poražen već na startu olimpijskog turnira od Huana Martina del Potra, koji se potom domogao čak i finala, u kojem je poražen od Mareja.
Iako je došao do finala US opena, u kom je poražen od Vavrinke, Đoković je izgubio određen broj poena pošto je prethodne godine u Njujorku podigao trofej, a još gore se desilo u Šangaju, gde je poražen u polufinalu od Roberta Bautsite Aguta.
Neposredan krivac za smenu na prvom mestu ATP liste bio je hrvatski teniser Marin Čilić, koji je u četvrtfinalu Mastersa u Parizu prvi put u karijeri savladao Novak Đokovića i tako pomogao Mareju da uoči završnog turnira u Londonu zasedne na tron.
Imao je priliku Đoković da se vrati na mesto na kom je u ukupnom zbiru proveo više od četiri godine (223 nedelje), ali je u uprkos dobrim partijama do finalnog meča u najvažnijem duelu poražen od Endija Mareja sa 6:3, 6:4.
Iako je stručni štab pojačao Pepeom Imazom, koji ga uči da širi mir i ljubav, Đoković je u godini za nama često bio i prenervozan na terenu, pa se dešavalo da lomi rekete, cepa majice, svađa se sa sudijama, pa čak i zaplače, što se desilo posle poraza od Del Potra u Riju.
