Novak kao doktor Džekil i mister Hajd u 2016. godini (VIDEO)
Godina je za Đokovića počela kao iz bajke pošto je ređao pobede gde god se pojavio. Najpre je osvojio manji turnir u Dohi sa pet ubedljivih pobeda, što je bila odlična uvertira za Australijan open na kom je trijumfovao šesti put u karijeri, došavši tako do svoje 11. Grend slem titule. U finalu, četvrti put na tom turniru, savladao je upravo Endija Mareja (6:1, 7:5, 7:6).
Niz od 14 Novakovih pobeda na startu sezone prekinuo je Felisijano Lopez u četvrtfinalu turnira u Dubaiju, ali je to u neku ruku bilo dobro za naš Dejvis kup tim, pošto je odmorniji stigao u Srbiju i pomogao svojim kolegama da savladaju Kazahstan, donevši dva boda u singl mečevima.
Selidba u SAD prijala je u tom trenutku neprikosnovenom Đokoviću, pošto je još jednom kompletirao titule na Mastersima u Indijan Velsu i Majamiju. U Kaliforniji je u finalu deklasirao Miloša Raonića (6:2, 6:0), a na Floridi Keija Nišikorija (6:3, 6:3).
Sezona šljake nije počela najbolje za Đokovića, pogotovo jer mu je jedan od glavnih ciljeva bio da osvoji Rolan Garos, trofej koji mu nedostaje u kolekciji onih koji se dobijaju na najvećim turnirima. Poraz već u prvom meču na Mastersu u Monte Karlu od Jiržija Veselog nije nagoveštavao pozitivan epilog u Parizu.
Da se radilo o slabom danu Đoković je potvrdio na Mastersima u Madridu, gde je u finalu opet savladao Mareja (6:2, 3:6, 6:3), da bi mu se Škotlanđanin revaširao u finalu Rima (3:6, 3:6).
U Pariz je Novak Đoković stigao kao privremeni vlasnik trofeja Vimbldona, US opena i Australijan opena i prilikom da postane prvi igrač posle Roda Lejvera sa kompletiranim Grend slemom u istom trenutku. Do finala i meča sa Endijem Merejem, Đoković je izgubio samo jedan set, i to prvi u duelu osmine finala sa Robertom Bautistom Agutom (3:6, 6:4, 6:1, 7:5). Nešto slično desilo se i u duelu za trofej, pošto je Škotlanđnin osvojio prvi set i tada smo se svi uplašili da se ne ponovi duel sa Stenom Vavrinkom, ali nas je Novak vrlo brzo ohrabrio pošto je dosta lako osvojio naredna tri seta (6:1, 6:2, 6:4) i tako pobedom ostvario svoj veliki san.
Poraz u 3. kolu Vimbldona nepunih mesec dana kasnije pripisan je emotivnoj praznini kod Đokovića i malo ko je tada mogao da pretpostavi da će uslediti smena na vrhu ATP liste, pogotovo jer je uoči Olimpijskih igara u Riju naš teniser još jednom osvojio Kanada open pobedom protiv Nišikorija u finalu (6:3, 7:5).
Da nešto nije u redu i da je vreme da se upali alarm bilo je jasno u Brazilu, gde je u dresu sa državnim grbom Đoković poražen već na startu olimpijskog turnira od Huana Martina del Potra, koji se potom domogao čak i finala, u kojem je poražen od Mareja.
Iako je došao do finala US opena, u kom je poražen od Vavrinke, Đoković je izgubio određen broj poena pošto je prethodne godine u Njujorku podigao trofej, a još gore se desilo u Šangaju, gde je poražen u polufinalu od Roberta Bautsite Aguta.
Neposredan krivac za smenu na prvom mestu ATP liste bio je hrvatski teniser Marin Čilić, koji je u četvrtfinalu Mastersa u Parizu prvi put u karijeri savladao Novak Đokovića i tako pomogao Mareju da uoči završnog turnira u Londonu zasedne na tron.
Imao je priliku Đoković da se vrati na mesto na kom je u ukupnom zbiru proveo više od četiri godine (223 nedelje), ali je u uprkos dobrim partijama do finalnog meča u najvažnijem duelu poražen od Endija Mareja sa 6:3, 6:4.
Iako je stručni štab pojačao Pepeom Imazom, koji ga uči da širi mir i ljubav, Đoković je u godini za nama često bio i prenervozan na terenu, pa se dešavalo da lomi rekete, cepa majice, svađa se sa sudijama, pa čak i zaplače, što se desilo posle poraza od Del Potra u Riju.