Novače, pusti ga jedan set!
Kakav divan osećaj! Ideš na finalni meč, a unapred znaš da ćeš da proslaviš pobedu i pehar. Hoćeš da budeš svedok istorije pomeranja granica i postavljenih novih rekorda u teniskoj igri. Zakasniš nekoliko gemova jer se "ženski deo navijačkog tima" predugo zadržao ispred ogledala, ali ne očajavaš.
Ima čari u iščekivanju rezultata s gomilom zakasnelih navijača ispred ulaza. Svi se trude da brzo zauzmu svoja mesta tek kad igrači menjaju strane. Da li je već pao brejk ili ne, pitanje je sad? I vreme je na našoj strani. Oblaci su zaklonili opasno sunce, a, srećom, nema ni odomaćene vlage, pa nam ne trebaju pomoćni rekviziti.
Ipak, mnogi gledaoci koriste reklamne oranž kačkete dobijene na ulazu da ušarene spektakl. Florida je država pomorandži. Pun stadion, a svuda oko nas srpske trobojke i tek poneka japanska crvena tačka. Ogromne količine živopisnog cveća na obodima tribina nisu došle do izražaja pored takvog navijačkog kolorita.
Sećamo se poslednjeg poraza Novaka Đokovića na istom turniru od Tomija Hasa pre tri godine, kada ga je lomilo izuzetno hladno vreme za južni deo Floride. Niski odskok spore lopte te večeri zahtevao je više vazduha u Novakovim tad osetljivim plućima. U toku je dugački poen polovinom prvog seta.
Pročitajte još:
* Novak - merna jedinica srpske sloge i ponosa
- Šta misliš, ko dobija ovu razmenu?
Šapućem ćerki Marti, bivšoj profesionalnoj teniserki,pitanje sa već serviranim odgovorom. Pa čime će da ga ugrozi svetski br. 6 kad znamo da nije server kalibra Iznera i Andersona? Nišikori bez posebnog oružja u svojoj igri, kao da je sve ambicije u meču ostavio u svlačionici. Morao je da bude agresivniji protiv šampiona, ali nije on prvi (a ni poslednji) koji se "odseče" kad vidi neprikosnovenog No. 1 na svetu sa druge strane mreže.
Samo povremeno je pokretljivi Japanac naterao Novaka da oduševi publiku retkim tehničkim specijalitetima kao što je bekhend paralela u trku sa kratkim izmahom. Ali, i taktičkim novinama, kad kratkom "slajs" dijagonalom pozove ne baš korpulentnog Japanca na mrežu, pa ga onda "pasira" bez problema.
- Srbija do Tokija! - uzviknuo je iz sveg glasa jedan navijač iskoristivši tišinu pre serviranja, ali, nažalost, razumeli su ga samo naši sportski znalci.
- Novače, pusti ga jedan set!
Nova neobična upadica nas zasmejava, ali najbolje dočarava borbu mačke i miša i želju srpskih navijača da predstava u teniskom Centru Crandon Park u Key Biscayne
potraje duže.
Na 6:3 ; 5:3 za Srbina, kada je pitanje pobednika već skoro bilo rešeno, Novak pravi jednu od nekoliko retkih neiznuđenih grešaka i ljutito reaguje. Gestom otkriva svoj nenadmašni takmičarski karakter i pokazuje da se ne opušta i ne popušta, da ne da ni milimetar nikome i nikada. Da od svoje teniske igre pravi savršenstvo.
Pobednički poen u meču propraćen je erupcijom oduševljenja prisutnih. Stadionom grmi: Nole! Nole, a pored mene skandiraju i dva Španca koji su (zakleo bih se) sve vreme navijali za Japanca?
Posle ceremonije dodele pehara i tradicionalnih govora finalista, srpskim navijačima se ne žuri da odu iz velelepnog teniskog kompleksa. Šepure se okolo sa nacionalnim obeležjima, slikaju sa širokim osmesima, upoznaju i sa pravom likuju. Došlo je naših pet minuta i svi smo mi "neki Đokovići" ili nas bar tako svet sad prepoznaje.
