Navija za Srbiju i Nemačku
Srpski kuglaši i kuglašice upoznali su Franca Vilvola 2009. na SP u Detenhajmu. Kao dečačić otišao je, sa roditeljima, iz Vojvodine pri kraju Drugog svetskog rata, ali je srdačno dočekao na balkonu svoje kuće, udaljene stotinak metara od školske dvorane gde su bile postavljne staze, prvi dolazak autobusa Laste sa srpskom delegacijom.
Dozvolio je čak i da se parkira ispred njegovog dvorišta. Tada je već bio zagazio duboko u sedmu deceniju, ali je svaki dan dolazio u kuglanu i pratio mečeve. Navijao je za Srbiju obučen u majicu naše reprezentacije. U finalu, kada su igrali kuglaši Srbije i Nemačke (Srbija je osvojila prvu svetsku titulu) nosio je dve majice: srpsku, a ispod nje nemačku i šeretski je objasnio da je bio spreman za svaku eventualnost.
Ove godine je ponovo poželeo dobrodošlicu srpskim kuglašima i kuglašicama i bodrio ih u svim mečevima. Čestitao je, sportski, srpskim kuglašima pobedu nad Nemcima u polufinalu i, potom, aplauzima nagrađivao svaki potez izabranika Miloša Ponjavića u finalu sa Mađarima.
Bio je i jedini gledalac kome nisu tražili nikakvu ulaznicu, niti je nosio specijalne narukvice kao ostali. Takve stvari se od prvih komšija ne traže, pogotovo što je njegova kuća odmah pored kuće Haralda Sajca, direktora šampionata.
Fotografisao se sa direktorom reprezentacije Milanom Jovanovićem, predsednikom Udruženja kuglaških klubova naših građana u Nemačkoj Neđom Vujakovićem, Lazarom Šunjkom, generalnim sekretarom KS Vojvodine i, posebno, sa predsednikom KSS-a Urošem Dragojlovićem.
