Srpski sport klizi u amaterizam
Vaterpolo je glavna tema sportske javnosti tokom 10-ak dana leta kada naši zlatni "orlovi" osvoje medalju, uglavnom zlatnu, na velikim takmičenjima. Međutim, ove nedelje se ponovo ovaj trofejni srpski sport našao u epicentru dešavanja. Naime, velika nada Partizana Nikola Jakšić, koji je letos u reprezentaciji zamenio Nikolu Rađena, odlučio je da ne putuje na megdan šampionu Evrope Pro Reku jer ima obaveze na fakultetu.
Tog dana, kada su se crno-beli sramotili protiv italijanskog giganta (izgubili 15:3), Jakšić je imao kolokvijum iz Rimskog prava. Da smo maliciozni rekli bismo da je makar bio ispit pa da ne bude čudno, ali kolokvijum!? Ipak, njegov slučaj je najbolji primer da srpski sport klizi u amaterizam ili je već postao amaterski.
Mnoge je začudila odluka Jakšića, verovatno najviše ljude u klubu i trenera Vladimira Vujasinovića, ali da li se neko zapitao: Kada je ovaj sjajni vaterpolista dobio poslednju platu u Partizanu? Vaterpolo nije sport gde se vrte milioni, kao što je fudbal i košarka, otuda valjda i njegovo preusmerenje da mu je škola u ovom trenutku bitnija nego duel gde je ishod unapred bio poznat (da je igrao možda bi bilo 15:4 ili 15:5, a ne 15:3).
Vaterpolo u Srbiji se gasi. Govorimo o klupskom. I vapaji legendi ovog sporta ostaju bez odjeka. Jednostavna, novca nema. Nema više velike Zvezde, velikog kragujevačkog Radničkog, da ne pričamo o gigantu Partizanu, koju su ne tako davno osvajali evropske trofeje.
Ništa bolja situacije nije i u rukometu i odbojci, a pojedinačnim sportovima da i ne govorimo. Recimo, rukometaši Partizana godinama ne primaju ni dinara, a RK Crvene zvezda je nekoliko puta bio na ivici gašenja. Verovali ili ne, Beograd nema nijedan ženski klub u rukometnoj eliti. Nema više Radničkog, ORK Beograda, Voždovca, Crvene zvezde...
U odbojci, takođe, amaterizam, ali za razliku od drugih sportova, ovde postoji strategija. Igrači mladi dobijaju šansu u našim klubovima, sa 20 i nekom odu u inostranstvo (odbojkaško tržište prilično veliko), a od toga imaju korist reprezentativne selekcije, koje su uvek u evropskom i svetskom vrhu. Najbolji odbojkaš Srbije Aleksandar Atanasijević igrao je pre nekoliko godina u Partizanu za 200-300 evra.
Dolazimo do zaključka da su profesionalni klubovi samo fudbal i košarka, ali i tu ima veliko ALI... Fudbaleri Partizana i košarkaši Crvene zvezde verovatno jedini u Srbiji mogu da se pohvale da imaju ugovore koji su pišu šestocifrenim ciframa u evrima (više od 100.000). Jake ugovore imaju i fudbaleri Zvezde, ali nema dana kad na videlo ne ispliva neka priča o neredovnim isplatama, o kašnjenjima, pa su ti ugovori uglavnom mrtvo slovo na papiru, pa kada fudbaler crveno-beli ode u pečalbu, onda dolazi do "namirivanja".
Do skora su košarkaši Partizana imali velike ugovore na papiru, ali koji nisu isplaćivani godinama, pa je klub u velikim dugovima. Dolaskom nove uprave na čelu sa Nikolom Pekovićem, plate košarkaša su mnogo manje i adekvantne trenutku u kojem se nalazi trofejni klub iz Humske. Miroslav Berić, potpredsednik crno-belih, kaže da je 500.000 budžet za sve igrače, uključujući i dva Amerikanca.
Profesionalne ugovore imaju i fudbaleri Čukaričkog. Osvajač Kupa Srbije je jedan od retkih privatnih klubova u Srbiji. Tu se krug profesionalizma završava. Fudbaleri čačanskog Borca, drugolasirane ekipe Super lige Srbije, mnogo puta tokom sezona su štrajkovali, igrače Jagodine su izbacivali iz stanova zbog neisplaćenih stanarina, a takvih primera ima na pretek.
Mnogi bi rekli, pare nisu problem, para nema!
