Prvi poziv 1990.
Vlada Vujsainović je osvojio čak 37 klupskih trofeja, od toga najviše s Pro Rekom, pošto je tamo najduže igrao, a s vaterpolo reprezentacijom Srbije ima 19 medalja.
Kako je bilo prve godine u reprezentaciji?
"Urezana mi je u jako lepom sećanju. Prvi poziv sam dobio 1990, imao sam neke mini pripreme od tri-četiri dana u Kotoru. Par meseci posle toga sam dobio poziv za pripreme za Svetsko prvenstvo u Pertu, koje se igralo u januaru 1991. Odigrao sam i prvu zvaničnu utakmicu. Posle smo se tri meseca spremali za OI u Barseloni, pa ipak nismo otišli zbog sankcija. Vratili smo se sa Univerzijade u Japanu 1995. i od tada pa sve do 2008. bio sam član nacionalne selekcije".
Zbog američkih vitamina, koji nisu imali sastav na kutiji, bio je kažnjen sa mesec dana neigranja, što se poklopilo sa EP 1999. u Italiji. Da li je bilo razloga da se donošenje te kazne toliko oduži da ne bi branio boje Jugoslavije?
"Iskreno, ne znam koji su tačno razlozi za to, mada uvek postoji ta teorija zavere. Ta Antidoping komisija funkcioniše specifično, ali u svakom slučaju sam prošao kroz jedno veliko iskustvo".
Da li je kapitenska traka koju je dugo nosio bila teret?
"To nikad nije bio teret, samo dodatni motiv da budeš još bolji. Ako je nekome teret, onda ni ne treba da bude kapiten. To je nešto prirodno i rekao sam milion puta da sam se isto ponašao i isto sam radio sa ulogom kapitena i bez nje. Na kraju, to nije ni bitno. Važno je samo ono što radiš za ekipu, da to bude najbolje što možeš i da se ponašaš u skladu s pravilima koje treba da poštuješ. Onda je svako kapiten. Jer, kad jedan tim diše za istu stvar, taj kapiten je tu iz formalnih razloga".
U Partizanu je slično?
"Ta moja uloga je prošle bila mnogo manja nego pre dve godine. Bez obzira što ja imam 38, a neko drugi 20 godina, a igramo zajedno četiri sezone u istom klubu, znači da zajedno i odrastamo. Samim tim se nadaš da će da se ugledaju na tebe, a ne na nekog sa strane. I drago mi je da mogu da utičem na taj način razmišljanja i ponašanja. Verovatno i trajem ovoliko godina zbog tih nekih kvaliteta koje nosim sa sobom. Sigurno da što je mlađa ekipa, da je moja uloga veća. Moja je sreća za sve rezultate koje sam ostvario da uloga kapitena nekad nije bila ni potrebna. Imao sam ljude oko sebe koji isto razmišljali i radili kao ja, koji sam bio kapiten", kaže Vujasinović.
