Srpska kolonija na Odri
Kad su pre više od hiljadu godina slovenski kneževi na staroj reci Odri utvrđivali zamak koji će ih braniti od nadolazećih švedskih, pruskih, francuskih... ko zna kojih osvajača, nisu ni slutili da će mnogo kasnije tu nići jedno sasvim drugačije, lepše carstvo. Carstvo koje će samo uz pomoć spretnih ruku i odbojkaških lopti vladati Poljskom.
Moderne "ratnice" su odbojkašice Hemik Polisa, kluba koji će uskoro imati više trofeja nego - godina! Veliki doprinos uspesima ovog kluba, smeštenog u Policu - "poljani", od koga se lepim mostovima preko velike reke stiže u Šćećin, imaju i naše reprezentativke. Za dominaciju u Orlen ligi poslednjih nekoliko sezona zaslužne su i Stefana Veljković i Jelena Blagojević. Sjajna blokerka je ostala u ovom klubu, popularna Lejla je otišla, ali broj naših reprezentativki se, ipak, uvećao. Pod svodove Azoti arene iz Italije je stigla Bianka Buša, a iz Azerbejdžana - Slađana Mirković.
Ova 22-godišnja Sevojčanka, koju je u moru igračica lako uočiti što zbog crvene kose, a još više po sjajnoj tehnici i kreacijama kojima daje ton svojim ekipama, već osam godina živi životom profesionalca!
Stefana vodič
U slobodno vreme, između treninga i utakmica, naša mlada odbojkašica najviše voli da šeta gradom.
- Skrasila sam se u Šćećinu, stanujem sama, na to sam već navikla. Grad je prelep. Bianka i ja ga obilazimo i upoznajemo, naravno uz Stefaninu pomoć. Ona nam je najbolji vodič, već nam je pokazala brojne znamenitosti - hvali Slađa drugaricu.
- Bilo mi je samo 14 leta kad sam uz dopuštenje i blagoslov roditelja napustila porodično gnezdo u Sevojnu i započela svoju odbojkašku priču - priča za "Vesti" Slađana i nabraja. - Rasla sam u Poštaru, bila deo šampionske generacije Vizure, provela neko vreme u pančevačkom Dinamu, a onda odlaskom u Baku započela svoj dijasporski život.
Baku će pamtiti celog života
- Tu sam doživela velike radosti. Posle odličja sa mlađim reprezentativnim selekcijama prvu seniorsku medalju osvojila sam na Evropskim igrama u tom gradu. Potom sam pod vođstvom Zorana Gajića bila deo ekipe Telekom Baku koja je osvajala titule. Šlag na torti - zlato na Prvenstvu Evrope okončanom pre mesec i po dana baš u glavnom gradu Azerbejdžana.
Utisci su se slegli, ali Slađana ne krije da se svakog dana seti ponekog detalja sa šampionata najboljih evropskih selekcija.
- I ranije sam bila na pripremama nacionalnog tima, često i kao najmlađa igračica na poziciji tehničara, ali ovogodišnji meseci i meseci rada bili su nešto posebno. Boravak, treninzi i druženje sa ostalim našim igračicama prava su privilegija. O odlasku na Prvenstvo Evrope da ne govorim.
Ima od koga da uči
Naša ženska odbojkaška reprezentacija uvek je bila poznata po sjajnim tehničarima. Slađa ima na koga da se ugleda i skida "cake" - počev od Maje Ognjenović, pa Bojane Živković, Ane Antonijević... Pošto je kao juniorka već bila najbolji dizač Svetskog i Evropskog prvenstva, nema sumnje da je ogroman potencijal. Sad sledi dokazivanje na najvećoj sceni...
Osetila sam "vatru" i na terenu, bila deo predivne atmosfere u reprezentaciji, osvojila zlatnu medalju na svom prvom velikom takmičenju i to u gradu u kojem su me svakodnevno pozdravljali ljudi s kojima sam se družila dve lepe godine. Sve je to za nezaborav!
Dobre partije u Telekomu, još više zvanje evropske šampionke, preporučile su je Hemiku.
- Poljaci su obratili pažnju na mene prilikom jednog susreta u CEV Ligi šampiona. Tada je uspostavljen prvi kontakt, sad je sve brzo realizovano.
Naravno, evropsko zlato u svemu tome igra svoju ulogu. U klubu su me dočekali s poštovanjem i - velikim očekivanjima.
Poljaci odbojkaški fanatici
Mnogi naši igrači i igračice koji su se takmičili u Poljskoj hvale ovu zemlju zbog velike odbojkaške kulture.
- Za kratko vreme sam se uverila koliko je odbojka u ovoj zemlji
omiljena. Igramo uvek pred punim tribinama, naši navijači su verni i vatreni, mnogo znaju i - prate nas i na gostovanjima. Zaista je milina igrati u takvoj atmosferi - ne krije Slađa.
Na to je navikla, jer je i ranije jurišala na titule i - osvajala ih!
- Volim igranje pod takvom vrstom pritiska. Hemik Polis je klub koji je poslednje četiri godine šampion Poljske i normalna je želja da odbranimo titulu. U šampionatu smo startovale odlično, sa četiri pobede u isto toliko kola. Igram, ali s obzirom da sam zbog obaveza u nacionalnom timu propustila pripremni period, delim minutažu sa Izabelom Belčik, starijom saigračicom na poziciji tehničarke. Ali sve ide dobro. Brzo se navikavam na novu sredinu i igru, trener Jakub Gkužak je mlad i ambiciozan, baš kao i ekipa...
Hemik igra i u CEV ligi šampionki.
- Tu je konkurencija ogromna, pa klub ima zdrave ambicije - da svaku utakmicu koristi kao novo iskustvo. Idemo korak po korak. Ekipa je dobra, sastavljena od brojnih poljskih reprezentativki, imamo i Holanđanku, Amerikanku, zaista smo jake na svim pozicijama. Naravno, Stefana Veljković je oslonac ekipe, divno je igrati sa jednom od najboljih srednjih blokerki sveta. Presrećna sam što je tu i Bianka s kojom sam, eto, posle igranja u Vizuri i mlađim reprezentacijama Srbije, ponovo zajedno - ističe Slađana Mirković, uputivši za kraj pozdrave svim poklonicima odbojke i čitaocima "Vesti".
