Ulaganje u budućnost: Završen kamp KSS-a u Denveru

Novi projekat Košarkaškog saveza Srbije, kamp za 20 košarkaša sa srpskim pasošem ili korenima koji igraju i studiraju na američkim univerzitetima, uspešno je održan od 13. do 22. maja 2017. godine u Denveru.

kss.rs

Buduće zvezde srpske košarka - Sebastijana Skoko (drugi sleva) i Saša Stefanović (četvrti sleva)

Naši igrači su se u Denveru desetak dana družili i trenirali u opremi sa grbom Srbije, a očevi naših „američkih Srba“ Dragan Skoko (sin Sebastijan) i Ljubiša Stefanović (sin Saša), i sami bivši košarkaši, prenose impresije sa ovog sjajnog kampa KSS.

Proveli ste par dana u Denveru, prateći kamp...  Kakvi su vaši utisci?

Dragan Skoko: Kvalitet organizacije i trud uprave i trenera su zaista impresivni. Ne mogu ni da zamislim koliko je rada trebalo da se svi ovi momci nađu, kontaktiraju, da se organizuje put, obezbede uslovi…  Što se tiče rada sa igračima, umeće naših trenera je već decenijama na svetskom vrhu. Uspeo sam da vidim par treninga i svaki minut je bio isplaniran. Zahtevalo se dosta od igrača, ali im se jako puno i dalo. Podrška svih iz stručnog štaba, pažnja koja je posvećena svakom detalju tokom treninga, sve je bilo na vrhunskom nivou. Takođe je bilo očigledno koliko je sve ovo značilo igračima. Većina se nije poznavala pre kampa, ali su se brzo sprijateljili i pomagali jedan drugom iako su, u neku ruku, konkurencija za šansu za ulazak u jednu od selekcija.

Ljubiša Stefanović: Kamp je bio dobro organizovan, a treneri koji su došli iz Srbije pružili su ovim momcima maksimalnu pažnju i pokazali da su im igrači prioritet. Svi roditelji ovih momaka treba da znaju da su njihovi sinovi imali sjajne uslove za rad i napredak. Treninzi su bili sjajne, sve je, zaista, bilo na vrhunskom nivou.

Šta je, osim košarke, najbitnija poruka koju je ovaj kamp poslao srpskim igračima u Americi?

Dragan Skoko: Ima nekoliko poruka koje su izuzetno bitne za ove momke. KSS je, očigledno, ovim potezom svima dao do znanja da su to srpska deca, mladi srpski ljudi i da je Srbija je njihova otadžbina. Jasno je da su svi oni primili tu poruku. Isto toliko je bitno što je ovim neverovatnim trudom KSS dokazao, ne samo igračima koji su se okupili u Denveru, već i njihovim trenerima u Americi i ostalim ljudima u ovdašnjim košarkaškim krugovima, da naši momci imaju pordšku Saveza i da je Srbija spremna da nađe i podrži srpske igrače širom sveta. Profesionalnim i pedagoškim radom sa igračima, treneri i uprava kampa su takođe dali primer ovim momcima kako da se odnose prema poslu i prema ljudima. Kao igrač ili kao radnik, lako je dati sve od sebe za trenera ili menadžera koji ne samo da traži puno od tebe, nego ti u svakom trenutku daje sve od sebe. Nadam se da je to lekcija koja će zauvek zapamtiti.

Ljubiša Stefanović: Najveća stvar za sve igrače, osim košarke, jeste da imaju priliku da steknu sjajno fakultetsko obrazovanje u velikim Univerzitetima u SAD. Uz to, igrači i treneri su stvorili neka prijateljstva koja će trajati ceo život. Poruka srpskim igračima u SAD je sa ih KSS nije zaboravio. Srpska košarka je univerzalna. Mnogi klinci koji se školuju i igraju košarku širom sveta ovim kampom su dobili na znanje da ih naš Savez nije i neće zaboraviti.

Kakav je osećaj kada vidite sina u srpskom dresu nakon toliko godina života van Srbije?

Dragan Skoko: Iako sam u Americi više od pola života, ponosan sam na svoje korene i nemam nikakvih problema da taj ponos pokažem ovde svima oko mene.  Moja deca su taj ponos ne samo prihvatila, već ga osećaju i nose u srcima. To što je Sebastijan dobio ovu priliku da obuče dres Srbije i da potencijalno uradi nešto pozitivno za Srbiju, zaista je dovoljno da meni i njemu dugo dugo sija osmeh na licu.

Ljubiša Stefanović: Za moju porodicu i mene bio je fantastičan osećaj da gledamo Sašu u opremi Srbije. Za nas, Srbe u SAD, taj dres stvara jak osećaj ponosa.

Sigurni smo da vam je sin preneo impresije sa kampa KSS u Denveru?

Dragan Skoko: Sebastijan je došao na kamp sa puno radosti, nade, ali i strepnje. Bio je najmlađi na kampu, ne zna dobro srpski i nikada nije bio u takvoj situaciji. Nisam se sekirao, jer sam upoznat sa kvalitetom ljudi u KSS i razumem značaj košarkaške porodice. Ljudi koji su deo te srpske košarkaške familije i tradicije razumeju koliko je jaka ta veza. Sebastijan je zahvalan na svemu što je naučio: najsitnije detalje pik en rol napada, njegove obaveze na poziciji plejmejkera i još mnogo toga, ali mislim da je najzahvalniji što je stekao novih 25 prijatelja. Sebastijanov respekt za našu školu košarke je još jači nego što je bio pre ovog iskustva i on ima osećaj pripadnosti, jer je osetio apsolutnu pordšku u svakom trenutku, tokom celog kampa. Za ovo kompletno iskustvo smo i on i ja izuzetno zahvalni upravi, trenerima, KSS i svim momcima koji su odazvali pozivu našeg Saveza.

Ljubiša Stefanović: Saša je veoma uzbuđen što je dobio priliku i nada se da će imati šansu i da se takmiči u srpskoj uniformi. Momci su bili sjajni tokom celog kampa, naporno su trenirali i predstavili se sa puno ponosa. Evidentno je da su svi veoma zahvalni što su pozvani i svi bi sigurno bili dostojni predstavnici Srbije…