Srpska košarka između čekića i nakovnja
U ponedeljak počinje plej-of regionalne lige u košarci. Dva srpska kluba, jedan hrvatski i jedan crnogorski tim će se boriti za titulu šampiona na Jadranu i kako stoje stvari, mesto u najkvalitetnijem evropskom takmičenju - Evroligi pod okriljem Uleba. Ali, u tom grmu leži zec!
Rašomonijada oko budućnosti najkvalitetnijeg evropskog takmičenja nikako da prestane. Oprečne informacije stižu gotovo na dnevnom nivou. Aktiviranjem metuzalema iz FIBE koji posle više od decenije irelevantnosti u klubskoj košarci žele da ponovo preuzmu primat u organizaciji najkvalitetnijneg evropskog takmičenja, dovela je košarku u regionu u stanje opšteg haosa u kome se ne zna ko pije, a ko plaća. Lični interesi, optužbe, saplitanja, neregularnosti i gladijatorska borba za mesto pod skutima Uleba sa jedne, i ucenjivačka pozicija FIBE kao organizatora svih reprezentativnih takmičenja koja želi svoj presto nazad sa druge strane, dovele su atmosferu do tačke usijanja pred završni čin jadranske predstave.
Jedna karta za evropsku elitu
Nedavno je iz sedišta Uleba u Barseloni stigla ponuda rukovodstvu regionalne lige da šampion lige dobije mesto u Evroligi, a tri tima mesto u novoformiranom Evrokupu, za koji niko još uvek ne zna kako će izgledati ni ko će u njemu učestvovati. U odnosu na dosadašnju situaciju, ABA liga je izgubila jedno mesto u Evroligi, pa će ovogodišnja završnica jadranske lige biti još usijanija.
Pročitajte još:
* Čović poručio Hrvatima: Možete da nam pljunete pod prozor!
* Čović preglasan, ABA odbila Đilasov predlog!
Perović: ABA liga je neregularna, Mega i Miško pustili Krku!
Da stvar bude još kompleksnija, prema pravilima Evrolige, klubovi moraju ispunjavati određene infrastrukturne i finansijske standarde, što u ovom trenutku diskfalifikuje Megu Leks, koja nema ni jedno ni drugo, kao i lidera Budućnost, koja nema halu koja zadovoljava kriterijume koje Uleb zahteva. To značajno dovodi pod lupu takmičarski element jer faktički dovodi do toga da polufinalni okršaj između Crvene Zvezde i Cedevite ima veću težinu od borbe za trofej. Obe ekipe ispunjavaju uslove za igranje Evrolige, pa se prema trenutnom stanju stvari može smatrati duelom koji odlučuje ko će sledeće godine u evropsku elitu.
To nas dovodi do potpunog apsurda i pitanja - šta ako Budućnost ili Mega osvoje titulu prvaka? Onda sve "Jovo nanovo" jer se ponovo ništa neće znati. Da li će Budućnost u slučaju osvajanja titule uspeti da reši problem hale i da li će Mega, ako nekim čudom osvoji Ligu, uspeti da reši i pitanje hale i pitanje finansiranja? Šta ako neka od tih ekipa odustane od igranja Evrolige jer ne može da ispuni uslove? Kome onda ide licenca? Da li li se onda menja i lista učesnika Evrokupa koja ide za peostala tri tima koji ne budu šampioni? Previše pitanja, a nijedan odgovor do sada. A skoro je kraj sezone.
Prljava igra FIBA
Svetska košarkaška organizacija tek je poseban slučaj. Posle više od decenije posmatranja sa strane i sporadičnih kritika na račun Uleba, ljudi iz ove institucije odlučili su da ponovo žele da vedre i oblače evropskom klupskom košarkom. To bi verovatno ostalo u domenu želja, zbog njihove više puta dokazane nesposobnosti da u prošlosti obezbede adekvatnu finansijsku konstrukciju koju su najveći klubovi tražili, da u rukama FIBA nije moć da naškodi nacionalnim timovima i reprezentativnoj košarci ucenama i pretnjama o suspenziji sa najvećih takmičenja.
Upravo to oružje su potegli prošlog leta kada su pod pretnjom zabrane učestovanja zemljama iz regiona na evropskom prvenstvu, naterali klubove da preuzmu kontrolu nad jadranskom ligom od šačice biznismena is Slovenije i Hrvatske koji su bili vlasnici iste. Iako je već duže vreme bilo neophodno da do promene vlasničke strukture dođe, način na koji je FIBA pristupila problematici sa ucenjivačke pozicije bio je potpuno neprimeren. Iako je, prema njihovim tvrdnjama, taj potez bio u cilju zaštite interesa klubova, jasno je i najvećim lacima da je to bio lakmus papir za ono što se događa prethodnih meseci.
FIBA je na taj način testirala svoju moć da, ako već ne može najveće klubove koji su glatko odbili sve ucene da privuče k sebi, utiče na klubove iz manjih zemalja u pokušaju da saplete Uleb i povrati kontrolu nad najvećim takmičenjem u evropskoj klupskoj košarci. Stoga su, kada su shvatili da se Uleb neće povući, odlučili da oforme svoju Ligu šampiona u kojoj između ostalih žele i najbolje klubove iz regiona.
Ipak, problem u celoj priči je što niko, a izgleda ni sama FIBA ne zna kako će ta Liga šampiona izgledati i po kom kriterijumu će se u nju plasirati. Prema nejasnom predlogu, tamo će biti dva mesta za ekipe iz jadranske lige i nekoliko mesta u kvalifikacijama, s tim što bi Srbija i Hrvatska trebalo da imaju grantovano po jedno mesto, što dodatno unosi konfuziju oko propozicija. Spominje se i mogućnost da ove dve zemlje daju predstavnike i kroz nacionalna takmičenja, koja su već godinama obezvređena.
Ono što muči FIBA u ovom trenutku je to što najbolji evropski klubovi igraju u Ulebovoj Evroligi sa kojom imaju višegodišnje ugovore, dok ekipe iz drugog ešalona po kvalitetu još nisu prelomile da li će u Evrokup ili kod FIBE, jer niko ne zna kako će ova dva takmičenja uopšte da izgledaju.
Od izvora dva putića
Srpska košarka se tako našla na raskršću na kome je teško doneti ispravnu odluku. S jedne strane se nalazi ULEB, koji trenutno deluje konkretniji i koji bar za sada ima jasnu ponudu, ali je problem u tome što ona ništa sigurno ne garantuje srpskoj košarci. Niko ne može sa sigurnošću reći da će Crvena zvezda da osvoji jadransku ligu, niti da će Mega Leks uopšte igrati u Evropi zbog finasija i infrastrukture. Postavlje se i pitanje šta će biti sa Partizanom kao najvećim srpskim klubom, koji je tek započeo proces konsolidacije. Crno-beli nemaju pravo po rezultatima da igraju Ulebova takmičenja, ali se pominje specijalna pozivnica koja je još uvek u magli, tako da se "grobari" opravdano pitaju na koju će stranu evropskog puta.
Takođe, postravlja se i pitanje šta će biti sa najavljenom pričom o potpunom zatvaranju Ulebove Evrolige, koja planira da postane filijala NBA takmičenja i u kojoj će svi klubovi učesnici imati garantovana mesta, i da li će tu biti mesta za neki naš tim. I ako bude, šta će se desiti sa ostalima i kakav će uopšte motiv imati da se takmiče ako već ne budu mogli da igraju sa najboljima?
FIBA, s druge strane, malo toga jasnog nudi, a najveći upitnik je kvalitet takmičenja. Da li vredi iz straha od suspenzije nacionalnog tima i neučestvovanja u Evroligi igrati sa trećerazrednim ekipama koje će, kako stvari stoje, igrati tu kvazi "ligu šampiona"? Jer ako i reprezentacija ne bude trpela sankcije FIBA, kakav će kvalitet iste biti ako je budu u budućnosti činili igrači koji će teško do prilike da igraju protiv najboljih i tako bruse svoj talenat, koga još uvek ima mnogo u Srbiji?
Ono što je u ovom trenutku potpuno jasno je da čelnici srpske košarke moraju da reaguju što pre i budu jedinstveni kao nikada do sada, stavljajući pojedinačne interese sa strane. Odluke se moraju doneti brzo i jednoglasno kako se ne bi propustio još jedan voz kao što je urađeno kada je nastao raskol FIBA i Uleba pre više od decenije. Jer, koliko god se nekome činilo da u ovom trenutku treba da gleda svoje interese koji na kraće staze donose dobit, jasno je da bez jedinstva svih elemenata u srpskoj košarci ona lako može da sklizne sa ivice ponora na kojoj se trenutno nalazi.
