Vasa za VESTIONLINE o bavarskoj avanturi: Vidim malo "crnče", kad ono... Kobi Brajant!
Ležeran osmeh, opuštena priča, uz kratki espreso sa mlekom... Tako se prijateljski razgovor pretvorio u zanimljiv intervju sa Vasilijem Micićem, odnedavno članom Crvene zvezde, u koju je stigao iz redova minhenskog Bajerna.
"Vaso 'cigane'“, orilo se dvoranom "Pionir" pre gotovo dve godine, kada su crveno-beli u dramatičnoj završnici srušili Mega Vizuru u finalu Kupa Radivoja Koraća. Kažu da "nije kome je namenjeno, već kome je suđeno“... Njemu je bilo namenjeno, a, ispostaviće se, i suđeno!
- Ispunio sam san, došao u klub koji volim i za koji navijam. Želim ponovo da zaslužim skandiranje - rekao je Micić po sletanju na aerodrom "Nikola Tesla“.
Lična karta:
Ime i prezime: Vasilije Micić
Datum i mesto rođenja: 13. 01. 1994, Kraljevo
Visina: 198 cm
Težina: 92 kg
Klubovi: Mega Vizura, Bajern Minhen, Crvena zvezda
Kako vam izgleda bavarska avantura iz trenutne perspektive?
- Sjajno! Toliko sam životnih lekcija naučio za godinu i po dana, upoznao dosta poznatih ličnosti, razgovarao sa njima... Ma, kažem vam, "bombona“ - priča Micić za Vestionline.
Poznatih ličnosti?
- Da... Sećam se, dolazim u halu, a ispred vrata stoje tri ogromna čoveka sa slušalicama u ušima, vidi se da nisu Nemci. Prolazim dalje, ponovo dva čoveka, sličnog gabarita... Bilo ih je ukupno desetak. Vidim na drugoj strani neko "crnče“ koje šutira, ne shvatajući o kome se radi. Kad ono... Kobi Brajant! Stajao sam 45 minuta i gledao ga kako šutira "fejd avej“. Kroz karijeru sam učio da je broj ponavljanja ključ uspeha, ali da neko ide do te perfekcije, to još nisam video. To je, pretpostavljam radio i prethodnih sat i 15 minuta, s obzirom da je dva sata bio na terenu.
- Sa Paolom Maldinijem sam pričao sat i po vremena, ćaskao sam i sa Juseinom Boltom. Iz njega izbija neviđena energija, pozitivna, naravno. Čovek je zarobljen u telu deteta (smeh).
Imali ste sreću da vam saigrači budu i igrači sa ovih prostora, Duško Savanović i Nihad Đedović?
- Mnogo cenim i poštujem Savana. Razlika u godinama jeste velika, ali ga vredi slušati. Sa Đedom sam, takođe, izgradio kvalitetan odnos. Uglavnom smo bili cimeri na putovanjima. Sarajlija, ima dobre fore...
Niste propustili Oktobarfest?
- Kako to da propustim? Bio sam i 2014. i 2015. godine. Treba doživeti, ali ne duže od par sati. Tada već postaje opasno. Nemcima je to kao izduvni ventil, jer su pod konstantnim stresom zbog posla.
Malo ruke, malo noge
- Dosta sam unapredio engleski jezik. Nemci odlično pričaju engleski, tako da sam uspevao da se sporazumem. Nikada se nisam stideo "srpskog akcenta". Malo ruke, malo noge i eto ga.
Koji saigrač može najviše da popije?
- Ja se "izujem“ od jednog piva, a ima ih i koji popiju sedam litarskih bez problema. Ne bih dalje na tu temu.
Uz pivo najbolje idu kobasice?
- Fuj! Kada sam video kako se prave, nije mi palo na pamet da ih jedem.
Bez čega niste mogli da zamislite dan u Minhenu?
- Bez odlaska u bosanski restoran... Osećao sam se kao u Srbiji - pasulj, musaka, sarme...
Na šta ste trošili najviše novca?
- Prošle sezone sam vozio službeni "audi A4“, benzinac... Jeo mi je dušu. Ove godine "Q5“, dizel, pa se lakše disalo... Šalu na stranu, volim lepo da se obučem.
Priča se da obožavate kafanu?
- Vi novinari sve znate... "Poludim“ kad čujem "Umoran sam od života“ od Tome Zdravkovića i "Ti ne ličiš ni na jednu" Ljube Aličića... Možda zato što sam završio nižu muzičku za harmoniku. Opija me taj zvuk. Upoznao sam jednog našeg harmonikaša u Minhenu, svirao mi je kada god sam ga zvao.
Vratili ste se u Srbiju, zemlju rijaliti programa. Koga biste voleli da vidite u jednom od njih?
- Dejana Muslija. On je taj "džet-set" lik - zaključio je uz osmeh razgovor za naš portal.
ZAKUCAVANJE
Košarkaški idol?
- Dimitrir Dijamantidis iz Panatinaikosa. Na kraju sezone će okačiti patike o klin. Plakaće Atina, ali i ja.
Cimer iz reprezentacije?
- Pefi (Stefan Marković, prim. aut.) je neviđen lik. Čestit, pošten... Ljudina! Vladimir Štimac je dobar momak, ali hrče za medalju.
Za čime žalite?
- Možda sam rano sam izašao na NBA draft. To je, međutim, lepa stvar koja se retko kome dešava. Upoznao sam dosta igrača koji su imali ozbiljne koledž karijere, Dion Tompson je čak osvojio NCAA, ali nije bio draftovan. Ja sam 2014. godine bio 52. pik, to je za Amerikance ozbiljan respekt.
Poslednje suze?
- Ne pamtim kada sam poslednji put plakao, osim kada sam se povredio. Teško mi je bilo bez košarke.
Da niste košarkaš, čime biste se bavili?
- Skijanjem, definitivno. Toliko mi je staza bilo "pred nosom“, a ja nisam smeo da skijam.
