Dogodilo se na današnji dan: Utakmica između planina i mora zbog 0,5%
Svako je svio svoje gnezdo - mi kao "orlovi", oni kao "sokolovi" - a sad da vidimo kakvi smo u fudbalu posle SCG.
Odziv je bio veliki, a neophodna većina osporljiva. Na referendumsko pitanje "Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom" zagovornici njene samostalnosti, zaokružujući "da", odneli su pobedu za dlaku. Zbog 0,5% glasova preko granice za punovažnost opštenarodnog izjašnjavanja, propisane pravnim aktom, Crna Gora je stekla status koji je i većina u Srbiji priželjkivala. Bio je 21. maj 2006.
Nas niko ništa nije pitao. Samostalna zemlja s državnim znamenjima smo postali posredno – neposrednošću bratske republike s kojom smo prvo baštinili jugoslovenstvo na njegovim razvalinama, a onda smo se konstituislali kao nefunkcionalna Državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Kako se političke odluke, od kada je sveta, veka i sporta, prelamaju i kroz sportsko polje, svako je svio svoje gnezdo: jedni kao orlovi, drugi kao sokolovi. Iako smo i mi i oni za respektabilan nadimak reprezentacije odabrali ptice koje lede krv u žilama, nismo se poneli slavno, a najmanje orlovsko-sokolski, u labudovoj pesmi fudbalskog tima pod skraćenim nazivom SCG i jugo-trobojkom bez petokrake. Nedugo iza crnogorskog referenduma taj je sastav, koji je u kvalifikacijama primio samo jedan gol na deset mečeva, izgubio sve tri utakmice na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, a nemoćni krah protiv Argentine (6:0) izazivao je oporost kao nedavni Zvezdin debakl na Parku prinčeva.
Večeras, pošto su dva oka u glavi poletela svako na svoju stranu, dogodiće se i ta utakmica. Srbija, istini na volju, nikada još nije igrala s Bosnom (i Hercegovinom, ako baš držite do punog imena), jer su poslednja dva od tri susreta s njom bili baš u kvalifikacijama za Mundijal 2006, ali meč s Crnom Gorom se doživljava kao zatvaranje kruga u ogledanju našeg fudbalskog tima sa svim reprezentacijama iz nekadašnjeg Veća republika i pokrajina Savezne skupštine. Da, bilo je to Veće u kojem su predstavnike imale i obe pokrajine, a od vrhovne volje UEFA i FIFA, pod čijom smo fudbalskom kapom, zaviseće da li je taj krug i konačno zatvoren.
Fudbal, kao i istorija sveta, svakoga nepogrešivo postavi na svoje mesto. Evropska fudbalska unija je i Srbiju i Crnu Goru sortirala u treću klasu u svom novom takmičenju Ligi nacija, a žreb je odlučio da se sastanemo večeras u Podgorici i 17. novembra u Beogradu. I u toj klasi bilo je nijansiranja po koeficijentu. Ispalo je da smo mi u drugom šeširu trećeg razreda evropskog fudbala, a Crnogorci u trećem. Valjda je ta razlika između dve reprezentacije taman tolika zato što mi njima dajemo fudbalere koji u našem državnom timu nemaju mesto.
U ligi velike Jugoslavije bilo je vrsnih igrača koji zbog ogromne konkurencije nisu dosegli slavu u plavom dresu s buktinjama u grbu. Državno usitnjavanje na području koje je prozvano zapadni Balkan izgleda da se odrazio dvojako samo na reprezentaciju Crne Gore: pogubno jer ona nema sav kvalitet u svojim redovima između Bara i Boljara, a privilegovano jer može da uzima fudbalski kadar iz Srbije, što je svojevrsna ravnoteža za društveno-političko kadrovanje u obrnutom smeru u prošlosti.
Večeras je utakmica svih utakmica u susretu bilo koje dve zemlje zato što samo neprikosnoveni fudbal može da donese takav naboj. Podsetiće atmosfera na Gradskom stadionu na one mečeve titogradske Budućnosti s beogradskim "crveno-belima" i "crno-belima" kojima nije bilo lako da se i s bodom vrate kući.
Domaćin ima svoje neskrivene ambicije, a naše je da se u ambijentu punom žara ponesemo kao što se ponela crnogorska košarkaška reprezentacija kada je svom narodu priredila jednu od najvećih sportskih poslereferendumskih radosti onim Ivanovićevim pogotkom s pola terena u zvuk sirene na meču sa Srbijom u Beogradskoj areni leta 2012. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. To je pobeda sporta.
