Za Čigrom su se trkali "mercedesi"
Za njegovom životnom pričom "plaču" i najveće filmske industrije. Jer, Miloš Milutinović je doživeo sve - popularnost do obožavanja, slavu, pad iz zvezdanih visina u balkansku kaljugu, tešku kaznu i tešku bolest, izgnanstvo, "vaskrsenje"... Sve to, ovaj plavokosi "đavo" s loptom podnosio je mirno, ne žaleći se, sa toplim smeškom u očima i večitim dimom cigarete koja je visila u uglu njegovim usana.
Ovih dana navršava se 15 godina od smrti (28. januar) i 85 godina od dana kad je došao na svet (5. februar). Bio je i ostao - legenda. Jedan od najboljih napadača koje su srpski i eks-jugoslovenski fudbal ikad imali. Srednjeg rasta, brz, izvanredan tehničar kojeg je lopta obožavala.
Pažnju je skrenuo 1951. godine kad je proglašen za najboljeg igrača omladinskog turnira UEFA u Kanu. Tad je za njim nastala jagma, od Beograda do istočne Srbije trkali su se "mercedesi" večitih rivala. Praktično je otet, odveden u Beograd na pregovore sa Zvezdom, a tek kad je reagovao i vojni i državni vrh "zvezdaši" su ga prepustili Partizanu.
231 gol je dao u dresu Partizana
Milutinović je u Humskoj postao - Plava čigra. Za crno-bele je odigrao 213 utakmica u kojima je postigao 231 pogodak. Bio je najbolji golgeter prvog Kupa šampiona sa osam pogodaka, pa je i čuveni legendarni Santjago Bernabeu rekao da - Real ima Puškaša, ali da nema Miloša.
Osvojio je tri trofeja Kupa, a bilo bi mnogo više da se nije razboleo od tuberkuloze i da nije naljutio brojne moćnike. Od ovih drugih pobegao je u OFK Beograd, od bolesti nije mogao. S njom je morao i u vojsku, s njom je igrao i za reprezentaciju, za koju je u 33 utakmice postigao 16 pogodaka i bio učesnik dva Svetska prvenstva.
Život mu je spasao odlazak u Bajern koji mu je platio operaciju pluća i oporavak. Igrao je za Bavarce, potom i u Francuskoj, da bi se kasnije vratio u OFK Beograd da zajedno sa svojim prijateljem Šekularcem pokloni našoj publici još malo magije.
- Igrao sam u pogrešno vreme, u pogrešnoj zemlji - odmahnuo bi rukom na pitanje zašto s takvim talentom nije zaradio milione.
I to je bio Miloš!
Uspešan i kao trener
Milutinović je bio i uspešan trener. Vodio je mnoge naše ekipe, a prvi veliki uspeh ostvario je sa Veležom kojem je doneo istorijski trofej u Kupu Jugoslavije. Kasnije je u dva navrata vodio Partizan, s kojim je u sezoni 1982/83. osvojio titulu. Bila je to ona ekipa u kojoj su blistali Vukotić, Stojković, Mance, Prekazi, Živković, Varga, Dimitrijević, Đelmaš, Smajić...
Inače, dva Miloševa brata Velibor-Bora i Milorad takođe su bili fudbaleri Partizana i kasnije treneri.